Просветни гласник

328

НАУКА II

НАСТАВА

као што то имају А. Бернхарди, Готф . Херман и др., који као особиту граматичку категорију узимаху не све гдагоде, до цигло еззе и још некодико других, што могу бити сиона у реченици, као гге, &1аге. (еип^егп, в4ап1ет еззе), јер је њпхов посао „ик ргае (Иса1ит зи1)јес1;о аипђиа! а1дие аЛјипда!". И Боп се слаже с таким распоредом врста речн и прима да је прави гдагод само еззе, без којега не можебити |;еченице, давленигдагодабезњега. Тако он рашчдан>ује роГезГ (може) у ро1, ез и I : I му је подмет, ез спона, а ро1 — зпак - прпрок. Сам он, истина, увиђаше да се сви гдаголи не могу рашчланитп као ро1е81, премда нма и таких: зашто то да се не могу сви тако делити, сам не даје одговора, а види се, да не зна куда ће са својпм именичкпм глагодом, којему привпђаше траг у сваком 5 гдагодских обдпка индојевропских језпка. Што је Боп улазно дубље у проучавање индојевропске Флексије, и крчио пут својем епохадном делу, Уег§1е1сћеп(1е ОгашшакЈк <1ег тЈоеигоргшсћеп Зргасћеп, то је све мање у његовим погдедпма остајало од Шдегедове органске теорије, и то више приања теорији агдутпнације. Основе јој он подожи, кад је Формудова, што се тиче првог обличја корена и порекла личних наставака. 0 овом је још у првом делу бидо говора, овде само да споменемо, да је на гледиште Бопово о првом, једносдожном обличју корена утицала старпја граматичарска шкода, претходница данашње лингвистичке, а поглавито погледп Аделунга, писца ШЉпс1а1;е5-а, Шајда, Фулде и др. То је мишљење добидо још впше у вредности, кадЈе Боп, добивши радове етимодошке пндиских граматичара, впдео како је ту исту мисао о коренима потврдио те још с каком масом примера Панинп са дружином. Што је још интересантнпје, Боп није ни мисао о пореклу личних наставака од заменичких корена сам смисдио, већ је и њу узео од других, па је само с већом силом пустио у обрт. Ту му је зајамдао Шајд, један од онпх етимолога „без страха", ну док је Шајд само претпостављао да лични наставци грчких глагола у множини изгдедају да су „аћ апИдшз ргопопишћив ^иаз1 гезескхе", Боп то преноси и на личне наставке у једнинн. Није требадо у овој придици обазирпти се иа грчке глагоде, што имају у 1. д. ј. тс1. ргаез. — ш, чије је 3. л. ј. на - т, већ на гдагоде, којима је прво лице на џ, а треће на — Само ваља упоредити наставке у трећ. лицу сва три броја глагола на — б(доп, д(ботог>, б(богп, и онда не моаге измаћи из очију свеза личнога наставка г са заменичком основом то или чланом грчким, који опет нпје ништа друго до заменица. То није само у грчком, напомиње Боп, већ

и у арапском, а не може ни санскрт у том бити изузетак. — Тако Боп све више шираше обдаст агдутинацији у индојевропским језицима и у оним деловима граматике, о којима пре нпје расправљао. Само се још где где опажају трагови од Шлегелове органске теорије 1 ). Из овог кратког прегдеда, како се развијала теорија агдутинације у првим јој данима, може се видети, како не беше основана на емпиричким закључцима, а још мање на поузданпм Фактима пз историје индојевропских језика. Ту је готово само крпљење, и бојати се, да се не одазове незгодно на напретку науке о језику. Дати иотпуно истините доказе, који би утврдиди теорију аглутинације, није могао нико, а разуме се зашто, кад се напомене, да је овде реч о такпм процесима у језику, а у периоди изван домашаја докумената, да се о свему може нагађати, слутити, твр/ити, ади тешко и доказатп. Ни у којој периодп живота индојевропских језпка, нриступачној нашем испитпвану и осведоченој историским прилозима, не може се наћи ни корена—речи, нити да се заменпце састављају с глаголскпм кореннма, да бп постао глагод. облпк одређенога глагола. А није ни мади размак времена, који раздваја прве споменике из индојевропске историје језика од најмлађих, јер се једни простиру у другу тпсућу година пре Хр., најмање до 1500, а другн у другу тисућу посде Христа: тамо су старопдиски и грчки, овамо дитавски са својом балтиском браћом. Докле год наука може досећи у прошлост језика индојевроискога племена, находи готову Флекспју, која се само мења, развија пли упрошћава, крећућн се за законима појединих грана језика иди самостадних језика. Истина композицпја основа, пменских и гдагодскнх, служи као необичпо подесан начпн, да се језик обогати у речнма а често и у облицима, има необичну снагу у појединим гранама језика, шта внше упућује нас, да пратимо траг неким чисто морфодошким појавама, као постајању номиналних суфикса из некад симосталних речи. Ади нема иигде оне везе, коју агдутинација истиче између глаголских елемената, већ речи, које ступају у разноврспе синтаксне и морфолошке склопове. Мало се научника, што се спецпјално бављаху о индојевроиским језицима, некло због те тешкоће у доказивању основних начела цеде једне дисцппдине. Они се обазираху на историске периоде, извођаху законе емпиричке, из приступачног градива, а о прајезичким одношајима остављаху, да се други, ФилосоФИ — лингвисти, брину. Међу тим ') Поглавито све по В. Делбрику, ЕтТеНипв т <Јаз ' ВугасћбШсИит -, 1884, стр. 1.—16.