Просветни гласник

334

НАУКА И

НАСТАВА

на пр. што у њима бива такав случај, да пма пме за млађег и старијег брата, а нема за брата у оаште. Ну као да се о хинеском може нешто вмше рећи, да но нредставља данашње му обличје и оно нрвобитно, према пспитивањима проФ. Тегпеи-а (1е 1Јасопрепе (Л.ондое), којн се поглавито одао изучавању старог хинеског писма, његове историје у свези с историјом хинескога језика. Из докумената старије хинеске писменостн сазнао је за таке одношаје језика и писања, који бацају неочекивану светлост п на доцнији хинески. Исти се таки резултати добивају и проучавањем тибетских дијалеката, којн се тако тешко могаху разабрати; без сумње се закључци могу применити и на друге моносилабичие дијалекте Индохине. Дакуиерн на основу тих својих испитивања сазнаде, да старп хинески и тибетски не беху од памтивека једносложпи, шта више, он држи да се тој променп синтетизма у моносилабизам и узроци могу ноказати. Ово су главни узроци тој иромени: „Цп рагеП топо8у11аМ&те п 'а јатаЈз сх18{;е. II п'у а еп геаШе дие 1го18 80г4ез с1е топозуПаМзте; ип с1е (1ереиб8етеи1, ии с1'есгЈ1иге е1 ии (1'е1осиЦоп. С'ев1 аи ргеииег е1 аи <1егшег дп'арраг11епиеп11ез 1ап§пез с1и 8и<1-Е81; с1е ГАв1е ауес 1а сошрНса1лоп с1и 8есоис1 (1аиз 1е саб с!и СћЈиоЈв шо(1егпе" '). Меш&вппа језпка, која је свакако, нрема траговима судећп, била основа дапашњем хинеском, исто је тако био једап од узрока промснп полисинтетизма у моносплабпзам. Отуда је у моносилабичних језика онолико акцената, друкчпјих него што су акценти у другим језицима, пошто у њима акценат доби службу лексичку, да разликује речи по значењу, јер су гласовнога обличја истога. Због тога што многе речи бише скраћене на један слог, посташе хомоФОне, тако да се морао тражити особити знак, да их разлпкује. Откриће да хннески језик некад имаше речи од два и више слогова објашњава ону загонетку у том језику, која се еије давала лако одгонен)ти, а састоји се у овом: једна реч има тако много, а тако различних значења, да се никако не може наћи основно, а која су носле пз њега изведена, јер је сваки такав оглед морао насеети на сноменутој немогућности 2 ). Томе би била слика, кад би се на пр. у Фрапцуском све ове речи: оз, аих, аи, ок, еаих, }ми1 писале једним акрологиским знаком. 11рава аглутинација ностаје као код уралско') Дитат 110 х Са1;е§опе <1ее сав" ЛаогЛ- а Ле 1а Огаззегге, стр. 107. *). Осим сиом. дела још в. и МетоЈгев Је 1а 80С1е(;е (1е Нп§и18(;1дие (1е Рапв, I. \ II, 1891., стр. 336. и у онште чланак 1 'расери-ј ев : Без (1есоиуег1е8 гесеп^ев (1е 1а 1ш§шзИ^ие с1апв 1е8 1ап§'ие8 (1е ГЕх1;гете Опеи1.

алтајских језика, кад се нуна реч састави с празном, која у овим језицима казује све граматичке одноношаје, а која је пореклом од нуне, тако да се може назвати испражњена, налик па лат. сггсит (око), предлог од агсиз, коме је акузатив једнине. Што се тиче места иразне речи, у тој групн језпка, увек је иза пуне, као пост-позиција. Према томе, како је празна реч стављеиа поред пуне, да ли чвршће или лабавије с овом саставл>ена, аглутинација може бити разнолика: може бити да поред пуне речи буде празна просто додапа, тако да је одвојена, и може померати место по потреби, као кад случајно на пр. има више пуних речп, које она ближе одређује, онда опа прелази позади свима. Може празна реч да се састави с пуном, у чем исто тако има неколико различних ступњева, према томе, бива ли само спајање или још и при том каких нромена у гласовима. Али промена у гласовима при спајању иуне речи с празном у уралско-алгајским језицима није налик на промену у ипдојевронским језицима: ту се нпшта од сугласеих не мења но настаје уједначивање самогласних, појав који у науци зову вокалном хармонијом. Нарочито се група угро -Финских језика одликује вокалном хармонијом. Нек буде узгред споменуто, да вокална хармонија, како држи Л.. Адам, није чисто Фонетичког карактера, има у себп п психичке тежње, која хоће главну мисао да истакне нзнад сиоредних, детерминативних ((1. Отазбепе ор. сН. 179. п. д.). Празна реч у тим језицпма бпва двојако празеа, јер прво губи своје значење самосталпе речи, а друго губи и своје вокале, тако да у правом смислу постане споредна, помоћна реч, трабант. И у индојевропским језпцима иразна је реч основа грамагичком систему њихову, а нарочито за образовање номпналннх основа н падежа. Оно што довољно карактеризује и одваја индојевропску Флексију од аглутинације, у чем дакле и јесте основна разлика између њих, мисли Грасери 1 ), што празне речи у индојевронским језицима могу битп од неколико руку. Једне су одиста пореклом од пуних речи, али има других, за које се то без натезања не може доказати Тако на пр. санскртски иаставци за основу, деривативни, који се састоје пли од самогласних (а, г, и) илп од сугласних и самогласних или самогласних и сугласних (а овде се мисли на просте деривативне наставке), а где влада што се тиче самогласних основна црта санскртског вокализма, а што се тиче сугласних, где 1)е 1а са!е§опе (1ез саз, 1890 стр. и Без Дтзјопз (1е 1а 1т§и18(т)ие, 1888 Рапз (оштамп. из Кеуие (1е 1лп,(ти18(;1дие), стр. 136—142.