Просветни гласник

МОНИЗАМ КЛО ВЕЗА ИЗМЕЂУ РЕЛИГНЈЕ И НАУКЕ

421

ирема онштем „васеленском етру" , што сав простор испуњава. Хемија је уснела још одавио да покаже, да су сва разноврсна тела у природи састављева из сразмерно малог броја елемената, а пајновнјн успеси на пољу хемије са свим јасно показаше, да су и ови елементи, или скорашње нераздвојне материје, само разни облици, састављени из различног броја атома једног јединог праелемента. Али тивде још није дата ниваква ближа одредба о правој природи ових „праатома" и њихових елементарних сила. Читав ред најоштроумнијих мислилаца до сада се узалуд трудио, да што блпже нспита овај главЕИ проблем природне ФилосоФије и да што ближе одреди природу атола, као и њпхов однос према васеленском етру у иростору. Међу тим све више хвата корена мисао, да нема празнога иростора и да се свуда находе „праатоми" мерљиве (жЦфагеп) материје или тешке „масе", раздвојени хомогеним „етром", што васелену испуњава. Овај одвећ лаки и ретки (али ипак мерљиви) васеленски етар, пропзводи својим крегањем све поЈаве светлости и топлоте, електрицитега и магнетизма. Он се може замислити или као нераздвојна супстанца, што испуњава простор међу атомима , или се може узети да је и он такође сложен из посебних делића. Тада би се могло овим етарским атомима извесна стална одбојна сила насуирот постојаној привлачној снази код тешких атома, што масу састављају (Мабзепа1отеп); на привлачење код ових последњих и на одбијање код првих свела би се цела механика живота. На исти начин могло би се уноредити „делање општег простора", у смпслу проФ. Шлезингера, са „кретањем васеленског етра«. Теориска је Физика у најновпје време свакако учинила у иознавању ирироде елементаран напредак од врло великог зпачаја тиме , што је више допринела познавању овог васеленског етра п што је питање о суштинн његовој , његовој структури и кретању, ставила на чело монистичке природне ФилосоФије. Још пре неколико година већнна је природњака сматрала космички етар као ствар „немерљиву" („шропдегаМе"), о којој се ничега поузданога није знало и воја се унанред претпостављала као нотребна помоћна хипотеза. Али се све то изменило, од како нам је Хенрик Херц (Нетпсћ Нег1г) 1888. год. објаснио суштину електричних снага. Својим сјајним скспериментима он је потврдио слутњу Фарадејеву (ГагаДау), да гу светлост и топлота, електрицитет и магнетизам, врло сродне појаве једне једине силе и да се оснивају на грансвер-

салном треперењу етра. Сама пак светлост — ма каква да је — увек и свуда је електрична појава. Етар дакле није внше хипотетичан, његова се екснстенција може доказати у свако доба електричним и оптичким огледима. Позната нам је дужнна светлосних и електричних таласа; шта више нек& Фззичари мисле да ће моћи нриближно одреднти густину космичког етра. Ако помоћу ваздушног шмрка исцрпемо испод стакленог звона масу атмосФерског ваздуха (док не остане па мало) , количина светлости у звону остаје непромењена, ми видимо етар да трепери. Ови успесп у познавању етра означавају огроман напредак за моннстичку ФплосоФнју, јер су на тај начин искључене заблуде о празном простору и удаљеном делању тела. Сва бесконачна васеленска просторија, изузевши просторе које заузимају атоми маса („мерљива материја"), пспуњена је етром. Наша претпоставка о простору н времену са свим је друкчиЈа, него што ју је Кант учио још пре 100 година. „Крнтички" систем великог кенигзбершког ФилосоФа показује у том погледу, како у теолошком суђењу о органском свету, тако и у његовој метаФизици, доста знатне догматичке недостатке. Шта више савршенији облик религије може употребпти теорију етра за своје религијозно уверење, стављајућп покретни васеленски етар, као „божанство које ствара", на супрот леној п тешкој маси („творном материјалу"). Попевши се срећно на овај врхунац монистичког сазнања, већ се нашем веселом уму испитачком изненада огварају нове перспективе, које нам обећавају, да ће нас још ближе довести решењу једне велике светске загонетке. Како стоји овај лако покретни васеленскп етар према тешкој и леној „маси", према оној мерљивој материји, коју хемпски испитујемо и о којој само можемо мисдити да је из атома састављена ? Наша данашња аналитичка хемија морала се још зауставити од прилике на 70 „нераздвојних" елемената, или т. зв. „основних материја". Ну супротни односи ових елемената, њихово сродство по групама, спектроскопско понашање и т. д. показују врло вероватно, да су сви ови елементи само историјски продукти развића и да су иостали разноврсним слагањем и везом разноликпх праатома. Овим праатомима или атомима маса, тим крајњим посебним делићима инертне „мерљиве материје", можемо прпписати већи број сталних и постојаних особина, они вероватно, свуда у васеленском простору, имају исту величину и исто својс тво.Ма д