Просветни гласник

480

ПОРОДИЦЛ КОД ПРВОБИТНОГ ДРУШТВА

мушки, докде му отац остаее непознат; 4) син слободне Кимерјанке, коју је н>ен род удао за аШис1-а; 5) син девојке, коју је силовао аШиЛ, и 6) син женске, која је дана у залогу но обвезама свога оца у туђу зенљу и кад постане у другом стању за време свога бављеља у туђини. (Уепе<1оИап Сос1е, В. II, Сћар. I, 62, Сћар. ХУ. 1. 2. 3. БшеИап С. В. II, Сћар. VII, 21. Сг^епИап Сос1е, В. II, Сћар. ХХС1Х, 1. №е1зћ Б. Воок X, Сћар. VII, 8. 20). Овим приписивање деце (за чијег се оца из ма ког узрока не зна) роду и стању матере п објашњује баш опо, да је по негде сип могао бити господар свога оца. „Може ли се десити, читамо у зборннку Диметпје (Воок III, Сћар. III, 26), да спн буде господар свога оца? Може, и то ако ухелвир (племпћ) даде своју ћер за а111ис1-а п у њих буде мушке дец-. Ако после тога ухелвир умре, а синови аШи(1-а наследе свога деду по праву са стране мајке, то онда синови постају господарем свога оца". Такве су одредбе старог велског права, а оне су измењене доцнпје само под утицајем канонског права, према коме је само онај имао породпцу п сматрао се за пунопраиног, који је рођен у браку и имао законптог оца. Када је гледиште цркве прожело право , тада сиа деца, која нису прииадала оцу, пли их се отац одрекао, изгубила су права да наследе имање мајчино, већ су се нрибројавали у неслободне (УУеЈзћ К В. XIII, Сћар. II, бб). Ако погледамо право старе Ирске, сусрећемо то исто начело, по коме сва лица, која се не приписују оцу, припадали су роду и стању матере. Тако међу подраздељцима рода, који су имали право на део, у ирском праву наводе се тако звани §1агћпе, т. ј. деца од женске, коју је род дао за туђина (АпаеМ о! 1ге1ап<1 уо 1. VI. р. 285 и 291). Ово тврдп п ово место из књиге АЈсШ (Апс. К о! 1ге1апс1, Уо1. III, р. 385): син, кога је родио објављенн ван закона, дотле се сматра за законитог снна као год и другп син очеве нородпце, докле га не објави да је законит. Што се тиче сина незаконитог, којијерођен после објаве његовог оца за пезаконитог, то су обавезе незаконптог сина падале на род матере, који псто тако добива и право п награду за своју главу. Да је право на децу нрппадало нспрва роду матере, и да их је оцу могла уступити само матп н њен род, ово доказује доста оригинална одредба прског ирава, п то: отац је добивао неносредно право на децу само онда ако је мајку деце узео за жену, са нристанком њених родптеља; онде уступање женске вукло је са собом и право уступања њепог принлода — деце. Па по томе у случају брака отмицом, како право на женску није

њен род уступио њеном мужу, то се није сматрало ни да је уступљено нраво на децу. Овде је отац са добивањем и права на мајку, добивао права и на децу, купујући ово право од њеног рода, плаћајући новчану суму, којаје била равна цеии деце. Сродници материни, у случају ако је она одведена против њене воље, могли су идп продати децу или не продати, по свом увиђају; а ако су желели да их продаду, то је отац био обвезан да их купи. Ако се одвођење жене извршило по њеном пристанку, то је онда отац имао право да бира, да ли да откупи децу илп не, н ако је он пожелео да купи децу, то су му их морали сродници матере продати. У случају уступка деце без награде, отац је био дужан да их држп до пунолества и да их васпита (Аш I*. о1. 1ге1апс1, уо 1. III. р, 541) 1 ). У осталом род одведене женске пмао је право на децу зачету не доцније од месеца дана по њеном одвођењу, а деца зачета иосле месец дана по одвођењу нису припадала роду мајчпном, него роду очевом. Исто тако и власт родитеља над децом има са свим други каракгер у Келта него у патријархално организованим друштвима. Старо-келтиском нраву није позната неограничена родитељска власт; право и обвезе родитеља тачно су предвиђене законом. Исто тако власт родитеља, у већини случајева, нрипадала је како оцу тако и мајци. Дејство изнесеног начела јасно се види у одредбама старо-прских споменпка, Овде пре свега ваља обратити пажњу на то да Зепсћиз Мог претпоставља родитељпма једнака нрава и ставља пм иодједнаке обвезе односно деце, а везу између оца и ћери и везу између спна и матере сматрао као врлу блиску (А1с. 1 ј . о !'. Јге1апс1, уо 1. II, р 347). Смисао ових одредаба пспитивачу, којп пе појми са свпм дух старо нрског права плп их не усвоји, може п.згледати са свим чудноват, а постаје са свим јасан, ако обратп пажњу на то, да су у старој Ирској разводи били врло чести; а при разводима желе.до се да се ствар уреди тако, како бн у сваком раздељеном делу иородице мушки остао заштитник, а жеиска домаћица. На блиску везу измсђу матере и сина показује комеитар, који се налази додат Зепсћиз Мог-у, прн тумачењу речи таЉег, т. ј. мати." МаШег, тумаче брегони, значп да впше (то) она помаже ( Ш ојг ) или брже оиа помаже него отац (Апс. К. оГ 1ге1ап<1, уо 1. II, р. 347).« У осталом, на другом месту брегонских ко1 ) У осталом, ио мшпљењу неких бретон{1, избор се свагда остављао сродницима однедене жепске, и отад у сдучају ако су сродница желели да продаду деду, свагда је био дужан да их купи ири чему се није обраћала пажња да ли је одвео њнхну мајку с њеним пристанком или не.