Просветни гласник

487

жадити је, што је велики значај те етике често пута оштећен због незе с неразрешљивим митима и тако званим , ; отк;.овењима". Како мало допрпносе овп митн и откровења развићу етике, показује нам та позната чпњеница, да се управо ортодоксија и на њој основана хијерархија — пре свега папизам — најмање труди да одговори заповестима ове етике ; што впше њене заповести ироноведа, тим мање их сама извршује. Осим тога треба поменути да се други један, одвећ важан, део наше модерне кудтуре и етике развпо са свим незавпсно од хрпшћанства, нарочито непрекидном негом великог духовног блага : класичног старог света. Темељно проучавање грчкпх п римских класика, свакако је тому много више допринело, него проучавање хришћанских црквених отаца. Томе се придружи у нашем столећу, још и сада с правомт. зв. „стодећу природних наука", огромнп напредак највишег духовног образовања, за који имамо да благодаримо великом природном сазнању и на њему заснованој монистичкој философијп . А да ова монистнчка ФилосоФија мора корисно и племенито утицати и на нашу етику, то су без сумње, у току последње три деценије, показали многи важни списи (Спенсерови, Карнери-а и др ). Овој монистичкој етици, која се оснива на рацијоналном природном сазнању, пребацило се, да ће да упропасти данашњу^ куДтуру, а особито да иде на руку по кудтуру убитачним тежњама модерне социјадне демократије. Ми држимо да је овај прекор са свим неоправдан. Примена философских принципа на пракгичнп живот, а особито на соцпјадна и подитичка пптања, може бпти врло разнодика. Тако звани полптички „дух слободе" (Тге1зшп) нема никакве везе са „сдободним мишљењем" (РгенЈепкеп) нашег монпстичког природног веровања. Осим тога уверен сам, да рационална етпка ове наше монистичке прпродне религпје никако не противречп доброме, и у стварн најважнијем, делу хришћанске етике, и да ће сњом заједно п ; будуће служити истпнском напредовању човечанс^ва. Разуме се да она стоји у друкчнјем односу према хришћанској митологији и према нарочитој врсти вере у бога, која је основана на тој хришћанској митологији. Докде ова вера замишља неког т. зв. „персоналног бога", дотде се њено учење, услед новијих напредака на мопистичком познавању природе, не даје никако доказати. У осталом, још пре 2000 годпна, показади су знаменити заступници монистичке ФилосоФИЈе, игосвЕтии гдаснив 1893.

да се представом о „нерсоналном богу, творцу света и сведржитељу" ни пајмање не доприноси правом рационадном иогледу на свет. Јер и ако се нитање о „створењу света" протумачи, у наведеном тривијадном смислу, необичном делатедношћу каквог ванског божанства, које је све тако цедисходно створило, ипак се одмах за тим намеће ново питање: „Откуда је дошао тај персоналнн бог? Шта је он радио пре створења света? Откуда је за то узео грађу?" и т. д. Према томе у области чисто научне ФидосиФНЈе застарела представа о антропоморном „персоналном богу" изгубиће своју вредност још пре него ли истекне ово столеће. Супротну представу о „персопалном ђаводу" (— који је још у прошлом столећу првој на супрот стављена и јако раширена —) напустио је данас готово сав образовани свет. Узгред буди поменуто, да се у осталом овај амфитеизам, који верује у бога и ђавола, много боље даје измирити с рацијонадним објашњењем света, него ди чнсти монотеизам. АмФитеизам је ваљда најчпстије изведен у персијској зендској религијп, коју је основао Зороастер (или Заратустра, „златна звезда") још на 2000 год. пре Христа. Ту је свуда Ормузд, бог светдости и доброга, у борби нротив Аримана, бога мрака и здога. На сличан је начин персониФицирана стална борба доброга принципа са злим и у митологији многих других амФптеистичкпх редигија. Код старих Егпићана борн се добри бог Озирис са злим Тифоном; код старих Индијанаца богу Ђишна што одржава, одговара Шива, рушидац и т. д. Узме ли се збиља представа о „нерсоналном богу" за освовицу светског посматрања, онда овај амФитеизам објашњава врло просто патње и оскудице овога света: као утицај здога принцнпа иди „ђавода". На прошв чист монотеизам, који је основа првобитној религији Мојсијевој и Мухамедовој, није у стању то тако раздожно објаснпти. Ако је тај један бог тих редигија у ствари апсолутно добро и савршепо биће, то је требао и свет свој савршен створити.-Овако несавршен и бедан органскп свет, као што је на земљи, он у опште пе би могао ни измислити. Ова су иосматрања још важнија, ако се задубемо у дубока природна сазнања новије биологије. Овде нам је пре 33 године отворио очи Дар^ин својом науком о борби за живот и његовом седекцијопом теоријом, која је заснована на учењу о борби за живот. Од тога доба знамо да цеда органска нрирода на нашој пданети цостоји једино нештедимичном борбом свију против свега. 62