Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

н поче се понашати као девојка од петнаест година. ПроФесор јој честита рођен-дан и преда пукет цвећа. Упитана, кад је последњи пут била у Бечу, она је одговорила: „пре две годнне, на нзложби 1873 год." — Учпш ли још марљиво? рече проФесор. — Немам времена за то, јер морам радитн по кући. На пнтање, да лп иде чешће у шуму, одговорила је, да јој време не допушта. — А зашто не? питаше проФесор. — Па сад је хладно на нољу. (15. Фебруара је њен рођен-дан). На послетку је и писада и писање је одговарало њеним годинама. — Ја вам не могу више „ти" говорити, рече проФесор. — А зашто ? — Па вама је деветнаест година. — Ах, не, брањаше се она, мени је тек иетнаест година. — Не, вама је деветнаест годпна, нонављаше проФесор с нагласком. На један пут слика се опет промени, госпођица се нонашала као са свим одрасла. Кад ју је проФесор запитао, да ли ће се скоро удати и да ли већ има некога, кога љуби, она поцрвени и призна да има. Писање је и овде одговарало узрасту, јер је бпло са већом сигурношћу и извежбаношћу. После ових експеримената КраФт-Ебинг је сугерирао госпођицу, да јој је тридесет и три године и одређивао јој је разне положаје у којима је одмах непомична била, а после ју је поново пробудио из хипнотичног сна. За овим је се отворила дискусија о овим ексиериментима. Истина, или комедија? Ова се алтернатива разноврсно нретреса поводом КраФТ -Ебингових експеримената, и док једнн сматрају, да су нађени докази о подобности репродукције хипнотичне сугестије, дотле други придају госпођици Клементини Г., са којом су чињени експерименти, велики гдумачки таленат. И у психијатријском друштву била су подељена мишљења. Сам КраФт-Ебинг, као заступник хипнотично-сугестивне теорије, није противан, да узме госпођицу Г. озбиљно у оцену. „Ја госпођпцу познајем прилично одавно", рекао је научник, „а познајем и гроФа П. Све је било истина, никаква комедија. Накнадно могу изјавити, да сам себн створио иотпуно уверење о необорнвој истпнп дотичних сугестивних експеримената, само још нисам у ноложају да, без одобрења дица, која су овде у питању, открпјем завесу изнад тугаљивих моме-

491

ната, који су ван сваке сумње. Ово писам могао учинитп нп прилпком експеримената. Чим пак добпјем одобрење да дам поменуте доказе, ја ћу то у интересу науке и учинити". — Други један стручњак, вдадпн саветнпк Др. Гаустер, позива се на то, да хипнотичне сугестије вековима постоје. На пример, веровање у вештице није ништа друго бпло, већ сугестнје у објективннм и субјектпвним одвоспма. Данас пак пма шта више иолитичких и социјалних сугестија. У пнтересу науке не треба одбацити сугестивне експерименте. На свакп начин може хипнотична сугестпја, као што је већ и Мајнерт тврдио, имати као последицу околности, чпји се замашај не може лако измерпти. Односно Крафт-Ебингових експеримената изјаенио је се др. Гаустер скептички, и не изгледа му да је изпес&н доказ о несвесном душевном животу, већ да је оно пре самообмана. Врло оддучно изјаснио је се прОФесор Мориц Бенедикт код својих слушалаца: „Господо", рекао је он, „ви хоћете да чујете моје мишљење о овој аФери? Па леио, оно је све глупа превара! Једна најпнтереснија појава Психологије јесте зацедо та, да људе не заслепи духовно, физички и морадно здрава жена, већ хистеричпе женске, а то бива с тога, што хистерична жена, која представља женски тип као карикатуру, изазива допадање код људи на основу закона о контрасгу. Ове хистеричне женске имају женску особеност да најбоље експлоатишу слабосги људи у интелектуалном, морадном и естетнчком погледу. За то је њима највеће уживање да држе у своју корист Фантасте и сдавне научнике. Урачуна ли се томе још и то, да чланови впшпх сталежа, који беспослени одају, потребују за себе одвојену науку, коЈа се да стећи без рада и без знања, онда је појмљиво, зашто медицинске науке и процедуре, које апелују на Фантазију и самозадовољпост, тако лако уђу у моду. Кнајпова наука је, по себи се разуме, приступачнија него ди Шкодпна. и ова се господа могу забављати са Фантастичним бесмислицама модерне хппнозе и сугесгије, гледајућп прп том са ароганцијом оне научннке, који неакцептују те тзко неодређене и нејасне ствари. Ја долазим у оне. који су се у Јевропи највпше занималп пптањем о хипнози и који су је терапијски применилп. Ја се нпсам нагло борио нп против претеривања нп против превара, јер у медицпни истина оставља свој седимент чешће у завпјутку заблуда. Фантасме и преваре, које се годинама примењују, ја сам са доста среће побпјао на скуповнма енглеских лекара у Паризу и Брислу, 1889. и 1890. године. И заблуде, у које су билп запали и сами