Просветни гласник

506

мора се водити рачуна о дужини п висини планина и према томе шраФОвати. 2. Номенкдатура мора бити тачна. И за то онај, који ради те карте н атласе, мора много више знати, а нарочито много више прочитати од онога шго му треба за карту. Тп просветни радници, који уносе своје производе у најшире сдојеве народне, ваља да одвоје спремом и да често прочитају и науче више но што стоји и у књигама средњнх школа. Само је тако могућно место истпните поуке не унетп пометњу иди и погрешку, које су у основној настави најштетније. Атлас, о којем имам част реФеровати Просветном Савету, није испунио ове усдове, као што се види из оно неколпко примера, које сам навео. Он садржи и ногрешака и нетачности и са свим је грубе израде. Мњења сам, да се не може примити за школску књигу. С одличвим поштовањем, Д-р Јован Цвијић, проФесор Велике Школе. За овим је прочитан о овоме Агласу и реФерат г. Мих. Јовића, као другога реФерента, који гласи: Главном Просветном Савету. Извршио сам преглед књиге : „Атлас српских земаља и осталих држава на балканском полуострву" од Аврама Стаматовића, учитеља, коју ми је Просветни Савет СБр. 43 упутио, и слободан сам поднети овако мишљење: Сви наставниди сложни су у томе, да је уџбеник из Земљоппса потребна књига. У сваком предавању из Земљописа износи се маса непознатих имена брда, река, места и равница и великч бројеви циФара. Сви ти непознати изрази треба да се добро упамте, ако се мисди на успех у земљопису. А да се олакша памћење, као најпретежнија умна радња земљописне наставе, мора се настава у томе предмету јаче него у другима ослањати на уџбеникНу како је Земљопис апстрактан иредмет, п како се интерес за тај предмет буди само жшшм говором и другим помоћним средствпма у школи, и како је за разумевање мапа и оријентовање на њима потребна ученицима помоћ наставникова и његови чести и ревносни упути; то су и сви бољп педагози мишљења, да уџбеник из овога предмета не сме бити онако опширан, како се у школи предаје и како су до скора у нас писани „Земљониси" за основну школу. Да је то мпшљење истинито доказало се и употребом уџбеника, јер краћи атдаси већ су готово еасвим истпсли опширније земљо-

писе из основ. школе. И то није само код нас него и у свију образованих народа. Али и ти атласи не треба да буду тако кратки, да се из њих уче само гола имена брда, река и места. У њима треба да буде поред свакога имена места, реке, брда и т. д. означено све оно што је за то место важно као и број, ако би се њиме означавадо оно што се мора памтити. За то је и врло тешко паппсатп добар атлас, а за то данас у нашој основној школи и нема ни једног уџбеника из Земљописа, који би био без махне. Писац овога атласа није се држао ни једнога од поменутих начела, него је за исти циљ написао два уџбенпка и атдас и земљопис, као што то признаје на последњој страни атласа објавом: „На знање. Код изданача — књижара браће А. Павловића у Нишу, може се добити од истог писца и „Земљопис Српске земље и Бадканско полуострво", израђен по програму за IV. раз. оси. школа и удешен арема овоме атласу. Цена са атласом 60 пр. дин." Да би могао од једнога уџбеника направити два, писац је у атдас унео само читуљу имена, која су на многим местима остала и нејасна и непотпуна. У књизи Стаматовића има 14 карата : Србије, Видинске и Средачке области, Старе Србије, Македонпје, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске са Сдавонијом и Сремом, Истре, Баната и Бачке, Српске земље (преглед), Бугарске, Турске и Грчке. На први поглед види се да су ове карте прегледније и разговетније с>д досадањих, те је ова књига у томе правцу један корак унаиред. Али поред те добре стране види се и ведика махна њена: различан размер појединнх земаља. Србија, Видинске и Средачка област, Стара Србија, Македонија, Босна и Херцеговина и Хрватска размера су 1:3,000.000 ; Црна Гора, Српска Земља, Бугарска, Турска и Грчка размера су 1:6,000.000, а Далмација. Банат и Бачка и Истра нацртане су у размеру 1:2,000,000. Овако неједнако представљање смета много појимању величнне појединих земаља. При оваком представљању ученици неће моћи добити ни на карти истинит појам о ведичинп једне земље према другој ^емљи. За то је требадо узети већи размер и атлас удесити тако, како ће и раздика по величини једне земље према другој бити уочљива. Разуме се да за такав атлас треба и већи Формат него што је код нас у обичају. Због тога што су карте мале, и овај је атлас утрпан и тежак за ученике основ. школе. Наро-