Просветни гласник

550

жава издржава, радије иду у учитеље и чиновнике, него у свештенике. Али и свештенство само носи део одговорности за опали ауторитет свој. Бого- ; словска ученост, духовно беседништво, и у опште усмена и писмена живља радња брзо би му подигли углед, али је оно у том јако заостало. Теолошка литература на бугарском је језику несразмерно мала, јер чак и катихизисе и црквене историје највећим делом мирјани пишу. Бугарима најближе стоје Грци, са грчким дрквеним језиком, потчињени цариградском патријархату. Они имају у земљи пет епархија са митрополитима: 1. Филипопољ са 22 цркве, 5 манастира, 50 свештеника и 11 калуђера; 2. Анхијалос (заједно с Бургасом) ; 3. Оозополис; 4, Месемврија (обе ово епархије с тога што су мале, једва животаре); 5. Варна са 12 цркава и 19 духовних лица у варошима Варни, Балчику и Добричу и 8 села, и са једном капелом у Шумли. Свештенике издржава паства. Грчкога епископа у Варни не признаје бугарска влада зато, што је наименован без њенога пристанка. Јермени григоријанске цркве имаЈу свога јерменскога патријарха у Цариграду. Они имају у Ругачуку једног свог епископа. Натолици су бројили 188У. године 2536 породица, 17 цркава, 53 свештеника и 87 калуђерица. Они имају два епископа : титуларног епископа софијског са седиштем у Филипопољу, где је црква Сен Луј, 1864. сазидана, и чија дијецеза и Софију обухвата, и титуларног епископа никопољског, који у Рушчуку седи, и католицима у дунавској Бугарској управља. Осим „Павликијана* око Филипопоља и Свиштова има овде онде бугарских католика у области доње Тунџе, а нарочито у селима Топузлари, Доврукли, Суџак, Гаџилово. У првом месту су одбегли филипопољски Павлићани, а у осталима бегунци скоро обраћених бугарских уиијата око Једрена. Осим тога има католика иностранаца с црквама, већином само смерним капелама, и школама, у Софији (84 иородица), Рушчуку, Варни и Видину. Последве три године отворене су из Једрена католичке школе и у Јамболу и Бургаст. Све ове цркве не би могле опстати без помоћи из Француске, Аустро-Угарске и Италије. Школе, у којима француски калуђери и калуђерке учитељују, посећују не само деца иностранаца и Павлићана, но и деца бугарска, грчка и шпањолска, ради изучавааа Францускога језика. С тога ове заводе потпомажЈ сви Французи, без разлике партија. Протестанти броје 466 породица, 15 цркава и 24 свештеника. Странци, Англик.анци, Лутерани

или Калвиновци, врло су слабо заступљени. Највише је домаћих Методиста. Американски методисти су одавно, из Смирне и Цариграда, бацили око на Бугарску, и своју радњу 1857. године у Филипопољу отпочели. Њихова велика новчана средства, бесплатна настава, давање књига бесплатно (они су и Библију на бугарски превели и штампали), њихово старање да народни језик за црквену проповед и писање науче, стекло им је много симпатије. Први учитељи су били Американци; у новије време иридружили су им се и бугарски учитељи из Самокова, Кожела, Јамбола, Панађуришта и Македоније, који су се у Америци образовали. У Источној Румелији имали су методисти органским статутом осигуран положај, али у Кнежевини су били непријатељски према њима расположенн. Сад, после уједињења, опет напредују. Њихово главно седиште је Самоков са једном великом школом. У Софији имају две методистичке и једна лутеранска црква; ова последња са немачком школом, У Источној Румелији су методисти заступљени у Филипоиољу, Јамболу (од 1860. године, 32 породице), Татар Пазарџику, Панађуришту, Казанлику, као и у селима Костенцу, Церову (код Пазарџика), Меричлери (код Чирпана) и Кајалидере (код Херманги), северно од Балкана "у Рушчуку. Трчову, Ловечу, од пре неколико година и у Варни, Шумли, Орханији и Тројану. Проповедницч методисти врло живо раде и у Македонији (у Битољу) и у долини Разлога. Да ли ће се они, поред свих великих новчаних жртава, моћи у овим крајевима и одржати, није извесно; и у Грчкој су они некада као учитељи били популарни и добро примљени, али су 1843. године протерани. У Бугарској су они морали своје прво средиште, Стару Загору, где су од 1858. радили, на послетку напустити, без ресултата, и у Самоков се преселити. Поред методиста има још и неколико анабаитиста у Рушчуку и Ломпаланци, које су такође Американци задобили и обратили. Јевреји имају свога главног рабинера, који се Француски иотписује као „§гапс1 гаћМп <1е Ви1&апе а (велики рабин у Бугарској) и добива из државне благајне плату од 3.000 динара. И мухамеданске муфтије, као и њихове помоћнике (Наиб) и писаре плаћа влада; муфтија софијски добива 3.000 динара, остали 1.800 — 2.400 динара. Влада помаже са 9.000 динара једну мухамеданску богословску школу у Шумли. Џамије (мошеје) и Текије (манастири) имајучесто знатна имања, но која су скоро сва спорна, док се не реши питање о вакупским (црквеним) добрима. Ст. М. П.

Одговорни уредник Стеван ПредиК.