Просветни гласник

507

чито су због малог размера нејасне реке. А тој утрпаности припомогло је означававе вароши врло крупним словима, те је н то отежало преглед в , места и река и граница у њиховој блпзини. Колико би ирегледности и разговетности једне земље могле домоћи различне боје, најбоље се види из карте: Далмација. И ако је ова земља нацртана у највећем размеру (1:2,000.000), опет су полуострва, острва, заливи и у опште обале Далмације тако нејасне, да их са највећим напрезањем може ученик пронаћи. Поред неколико црних вијуга, које представљају границу Далмације и Јадранског мора и море и земља остали су готово једнаки, те око не може да их одвојп. И то тако изгледа нама, који већ имамо утврђен појам о облику те земље, а ученицима мора изгледати много вејасније. За то је требало сваку карту израдпти у 3—4 боје, па једне боје да буде земља, која се представља, друге земље да су обојене другом бојом, а воде да буду плаве. Упоређујући ове карте са картом проФесора Карића, ја сам нашао и неколико крупнијих грешака, које се у уџбенику не смеју трпети. У карти Србије означен је Медведник на северу, и Иовлен на југу од Ваљева, све троје скоро под једним истим меридијаном. На карти Карићевој Проклетија, Бор и Баба протежу се скоро у једном правцу и праве благ полукруг од запада ка северо-истоку, а код Стаматовића се ове планпне упоредо протежу на југо-исток. У Македонији су код Стаматовића подједнака језера и Преспа и Бнстро језеро, док је у ЈКарића Преспа у пута већа од Бистрог језера У Далмацвји Стаматовић је означио Шибеник и железнпчку пругу, која води до Дрниша, па је и Дрниш означио као варош, али нити га је у тексту помепуо, нити је на карти означио име ове вароши. Острва и полуострва Далмацпје у Стаматовића нити имају сразмеру ни облик, који се налази у карти проФесора Карића. Ово одступање тако је уочљиво, да га и ученик основ. школе може видетп. У Грчкој су нацртане планине : Пинд, Оксија и Парнас под једним меридијаном, а у Карићевој карти Парнас етоји на истоку од Оксије за 40 км. Па ни размер у овога атласа није свуда тачан. За пример ће довољно бптп, ако наведем, да је у Карићевој карти размер 1: 1 мил. и да од Краљева до Скадра има 210 м. м., а у Стаматовића карти „Српска Земља", којој је размер 1: 6

милијуна, од Краљева до Скадра има 40 м. м, што износи мало више од петине растојања карте Карићеве. Величина иојединих земаља и број становника исписани су крупно изнад сваке карте. Да је то на своме месту и да навикава ученика да величииу земље п број становника увек на истом месту тражп, не треба ни доказивати; али је жалити, што се писац није сетио, да поред броја к-метара стави, ма п у загради, величину те земље према Србпји, јер би се тим поређењем много лакше запамтила величина сваке српске земље. Код броја становника остала је празнина, јер ни код једне земље нема броја Срба и других народа те земље, нити се где год у атласу помиње број људства по вери, него је само забележен целокупан број становника. Поред сваке карте на истој страни је и текст, у коме су имена: планина, река и вароши. Ничега више нема. Равница ни једна нити је у тексту поменута, нити у карти означена. Како је тај текст кратак, погрешан и утрпан, најбоље ће се видети, ако верно наведем онај, који стоји на карти: Босна и Херцеговпна. Планине. Јаворина, Трескавица, Бјелашнипа, Романија — око Сарајева; Врана и Мајевица североисточно; Зец, Радуша, Динара, Грмећ северозападно; Порим и Вучија Љеља, — јужно Козара и Мотајпца. „Реке: Сава, Уна и Дрина граничне, Босна, Врбас, Сана и Неретва — унутрашње. Вароши : Сарајево (30 х. ст.), Зворник (5 х. ст.), Сребрница, Бељпна, Бањалука (1Ј х. ст.), Травник (7 х. ст.), Љјвно (6 х. ст.) — у Босни; Бихаћ, Приједор, Нови и Дубица — у Босанској Крајинп; Мостар (20 х. ст.), Столац, Требиње у Херцеговини". Из овога прегледа види се, како и најкраћи текст може бити утрпан. Идући за писцем од почетка ређања планина читалац на крају долази до Козаре и Мотајице и на велико своје нзненађење налази их јужно од Сарајева! Оваких погрешака има много у овоме атласу. Ну и овако ређање планина око вароши пије природно, јер прекида ону везу (грапање) планина, који у истини постоји, а има и геограФСке и етиографске и климатске вредности у свакој земљи, а ова планинска грана од Волујака па до Динаре и дели климу Босне на двоје, те ју јетребало тим пре пзучити оним редом, каквим је Карић представља, а после ње спомињати њене огранке — планине између Дрине, Босне, Врбаса и Уне.