Просветни гласник

5 08

РАДЊА ГЛАННОГА

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Погрешно ће бити и означавање броја становника само код неких варошн, јер би сваки ученик мислио , да су ове вароши с бројем становника веће од оних, код којих није број споменут, што се ве може рећи бар за Бељину према Л.ивну. Од свију махна овога атласа биће највећа та, што има места, река и планина , које су на картама означене, а нису поменуте у тексту, или обратно — поменуте су у тексту, а на картама, нису обележене. За пример нека нам послуже само две карте, Србије, Видинске и Средачке области, које су једна нза друге. Тако у карти Србије налазе се означене реке : Тамнава, Ђетнња, Гружа и Црна Река, а у тексту их нема. Код Видинске и Средачке области у тексту се помињу места: Брезник, Сливница п Цариброд, а на карти их немаАко је писад ради прегледности морао изостављати мања места, брда и реке, онда чиме ће правдати ово изостављање оних места на карти, која се у тексту помињу ? Да не бих са оценом изгледао или сувише строг, или у најмању руку брз, снатрам за дужност да споменем, како је и ланска (IX) учитељска скуиштина, која је држана у Шапцу, претресајући питање о нредавању земљописа, донела о уџбеницима овога предмета ове одлуке: „1. Да се што скорије изради рељеФна карта Краљевине Србије и Српских земаља; 2. Да се изради ручни ђачки атлас Краљељине Србије, подељен на округе, и атлас српских земаља подељен на области ; 3. Да у ђачке атласе уђе само оно, што се изучава у основној школи, те да не буду утрпани; и да се испод сваког нацртаног округа и државе лредставе редом све планине, поређане по својој величини." У Чешкој као најбољи атлас сматра се за сада онај, који је овако удешен: За сваки округ или земљу у атласу стоји по неколико листова. Када се први лист отвори, онда се на њему виде само границе и планине земље или округа ; када се други лист отвори, онда се та иста земља или округ види исто тако нацртана, само су тој карти као новина додане реке и равнице, а када се трећи лист отвори, онда се на њему нађу и путови и места — потпуна карта земље или округа. И такав је атлас бољи од атдаса, који је бојеп и у коме је на једном листу све престављено, а много бољп од оваких атласа, какви се код нас употребљавају. Разуме се, да је рељеФан, бојен атдас бољи од свију овде поменутих, ади је он тако скуп, да

би само држава могла и смела покушати да такав уџбеник изда. И ако би то учинида, поред велике олакшпце наставнпцима и ученицима, она би и себи врло много привредила, јер би на тај начин сузбила уџбенике појединих издавача, те не би као данас морала употребљавати и иретње и казне за растурање својих издања. Када би Просветни Савет, поред оцене појединих еписа, имао дужност да се стара, да ни један предмет не остапе без два три добра уџбеника, у Србији би било и мање и бољих уџбеника, него што их сада има. Црема свем овде изложеном, ја сам мишљења : да Стаматовићев „Атлас" није тако израђен, да би га Просветан Савет могао примитп за уџбеник у основној шкоди. 21. Маја 1893. г. Београд. 0 поштовањем, М и х. Јовић, учитељ. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената, и одлучио: да се овај Атлас не може примити нп препоручпти за оно чему га је писац наменио. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара за реФерате свакоме ио тридесет (30) дин. IX. Прочитан је реФерат г. Јована Миодраговића, о „Читанци за II р. основне школе", који гласи: Главнои Просветном Савету. Част ми је поднетп своје мишљење о „ Читанци за II разред основних школа Краљевине Србије", коју ми је Савет послао на преглед и оцену још у новембру пр. године. Но напред морам изјавити, да сам се мало дуже задржао с овим послом и замодити Савет за опроштај. Ово је било с тога, што сам у оној седници Просв. Савета, у којој сам одређен за реФерента и у којој сам и сам био, разумео, да је за ову школску годину потреба подмирена, па, оптерећен другим пословима, с прегледом нисам ни хитао. А кад сам пре неколико дана с приватне стране дознао, да више ни једнога комада ове Читанке нема ни у Државној ЕЈтампарији ни у књижарницама, а да се тражи, (а за тим сам о овоме добио и писмо од Савета), ја сам похитао те свршио прегдед, и част ми је одмах поднети своју оцену Савету. Читанка ова позната ми је још из онога доба, када сам и сам имао част бити учитељем основне