Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

509

школе. Онда је и оеа, поред Буквара н Читанчице за I разред, заузимала најугдедније место у школској дитератури, особито међу другама својим Читанкама за остаде разреде. Од то доба је дитература школска у нас прилично напредовала, и ова је Читанка придично изгубила од свога првашњега угдеда и првенства, што га је имада над остадим књигама дечијим у Краљевини. И она увек није остајада иста. Она је прерађивана и дотерив&на. Језик је у њој испрва био с особитостима језпчним наше браће преко Саве и Дунава и с многим германизмнма, а и у садржипи самој опажао се веран превод немачких придика. (На пример, и у данашњем издању у чданку «Од овце до готове хаљине" стоји, како се „продана вуна донесе у радионицу", како „кудељице додазе у предионицу итд. а пресдица (кудеља) и вретено се и не помпњу, и ако нема српске куће на селу без овога, и ако Читанци у овоме разреду није задатак да говори о стварима овако дадеким, и ако, наЈпосде, овај чданак стоји у одељку „Дом"). Све је ово, и језик и садржина, поправљано и дотеривано према нашим придикама, и при тим поправкама она је више иди мање добивада, а каткад и губида. Једне године у ревизији основних шкода ја сам наишао на једно издање, у коме један чданак са сидних штампарских погрешака деца нису могда ни да читају ни да разумеју. У овоме последњем издању, које је преда мном на оцени, свега овога нема, идн има веома мадо. И према овоме, ја се одмах могу изразити о овој књизи у гдавноме с похвалом и допадањем, и мислим, да се она с мирном Савешћу може и даље задржаги у нашим основним школама. Измене п поправке, које бих преддожио, и ако су многобројне, биде би са свим незнатне. Оне би се тицаде негде садржине, негде обдика: исправака у падежима, бољег избора и реда речи, интерпункције, веће разумљивости и јасноће итд. Код „шкодске собе", на пример стоји: „Њих (ћошкова) има озго, између тавана и дуварова, четири, опет два спреда а два остраг". А изостадо је: и оздо, између иатоса и дуварова, четири, оает два сиред а два страг, као што је казано и за угдове. На стр. 76. стоји, да се браном дрља, а браном се никад њива не дрља, но затрпава семе, кад се посеје; а дрља се дрљачом, где је има. Није истина, да се „косом више и боље уради (пожње), него српом". Косом се само више покоси но што се српом пожње, а српом много боље. У астоме чданку („Од семена до хдеба") од жита и житнице прешдо се на сејање брашна и мешење хдеба, а откуд

брашно и како § оно гради и од чега — то није казано, те изгледа, да брашно може бити и од печега другога. Вук никада не хвата овцу за трбух, кад хоће да је носи, нити би тако могао да је носи, него за врат, па пребаци преко себе, и не „поједе је целу у један мах " ни онда кад је најгладнији. Невероватно је одвећ, да и највећи орао може да ,однесе у вис" и овцу и срну. Могу да убију и поједу; ади да „носе у вис\ то не стоји. „Реке се, веди, не дају лрелазити, него се итд." Ваљадо је рећи, велике реке: иди, ако се мисде обичве реке, онда додати: „не дају" т. ј. не могу се предазити свуда и свакад. Код ветра на стр. 102. стоји: „Онај што са севера дува, у нас је тоиал, јер додази из тоилих земаља, где је вечито лето и жега". Овде је по свој придици случајем изостао читав ред, те се оно од јужнога ветра накадемило на северни, јер се јужни и не помиње. И тако даље. Ово су више стварне погрешке. Што се облика у опште тиче, погрешака има млого више. Да поменем само најважније. „Сдогови су састављени од слова " , а деца су још у I. разреду учила, да су речи састављене од сдогова, а сдогови од гласова. „Патос је оздо, а таван озго њ . Ове речи су постале: оздо од од-сдоде, а озго од од-с-горе. И без онога од оне би значиде, да се нешто креКе с оне стране, коју казују речи доде и горе, па иде на другу. А пошто се таван и патос не крећу, то за њих и не може да се каже да су «озго" и „оздо", него горе и доле. Место речи „дувар" изгдеда ми депша зид, јер у месту, где сам се родио, дувар и значи нешто друго. Патос нпје закован за греде клинцима, него јексерима. Кдинци су онн ковани јексери, надик на кдин, којима се поткивају коњи и водови. По томе, даске су у натосу прпковане за греде јексерима. Нисам чуо, да се ове греде зову ,подупдате", ниш би по језику оно у имадо смисда. Неправидно Је: „онпазиу књи зи" (стр. 3.) ; ваља: он пази у књигу. „У „Поздраву родитељима" изостадајереч срећи. Стоји: „Здравље и бдагосдов"... а треба: здравље, среЛу и бдагосдов и т. д. У чланку „Отац" стоји:... „и ни чему се тако не радује, него кад види и чује, како сви хваде његову децу да су добра", а депше је: и ни чему сз тако не радује, као кад види и чује, да сви хваде његову децу како су добра". „Помагати му, боље је него „га". Дужност боље је вршити него „назити". „Велики као" ја, германисам је, а боље Је. колко ја. На стр. 26. стоји: а свештеници и учитељи старају се за науку у својој општини''