Просветни гласник

510

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Они се нс старају за „науку", но уче људе и децу свому што је добро. На стр. 27. стоји наслов: „Имена неких заната, радњи и вештина", а испод њега се ређају занатлије, разни радници п ве- \ штаци. На стр. 28. каже се: „Много задруга и више суседа заједно чипе једну општину". Боље је: много аадруга и впше мањпх села или заселака чине заједно општиву. Место : »да ао^е свима бољи напредак"... боље је: да буде свима још већега напретка. На стр. 30. владалац се зове „Госиодар Земље". По народноме „господар земље" је газда или сајбија (ималац, соаственик), па сам мислио да се у доЈичноме чланку (45) о томе и говори, док најпосле не видох да је о владару говор. „У глави н на глави су: мозак, очи, нос и језик све најважпије снраве, којима позпајемо ствари око себе". По овакој стилизацији пзлази, да мозга, очију, носа и језика има и у глави и на глави". Сем тога, овде се чак помиње мозак, а Анатомија није за децу овога разреда, а не помињу уши, које таксђе долазе у „најважније справе", и, даље, ми овим „справама" не познајемо ствари око себе, него сазнајемо за ствари око себе. „Ко слабу косу има 1 ', он ваља да је шиша, а не да је „подсеца". „На слепим је очима глава најмања"... а ваља кост. Место : „да зној са чела не утиче у око"... боље је : не тече у око. Незгодно је овако изражавање : „али то нпје око, које види, већ ја", и „али није уво што чује, већ ја". Нисам ни „ја* сам, без ока и уха, што видим и чујем; но : ми вндимо оком, чујемо ухом, и то је доста за децу. „Да не знамо шта нам је"... лепше је: да не знамо ништа за себе. „Ко халапљпво једе, мало и језик свој загризе" ; боље је: уједе, илн угризе. „Предњака има озго четпри а (место: и) оздо четири". Очњака су (место : је) свега четири". „Прсне глеђа", место глеђ. „Ко грло изнутра оаере", а ваља: испира..„ ... и у\ у у сва зла и неваљалства" , бол>е је: пођу на свако зло итд. У чланку (66) „ Како се граде домови " код брвнара стоји: „Кров је од даске шивдре, ћерамиде или црепа, сена, сламе, кровине, трске, рогоза. Кад је то готово, онда се зидају и олепљују дуварови и умештају врата и ирозори" . Прво „од даске шиндре" не иде. Изгледа, да је шиндра нека особита врста дасака, а то није. То су обичне даске, и место од даске каже се од шиндре. Друго, брвнаре су ретко кад покривене другим чим до кровином. Треће, кад се већ каже нровином, излишно је да се каже сламом и сеном. Јер чпстом сламом и сеном нико и не покрива, него оним што претекне од стоке по положинама, а то је кро-

вина. Четврто, нити се оне „онда зидају" ни „ олеаљују". Код „Млека" каже се: „... кадро је сваког од највеће слабости да исцели". За ствари се не каже да су кадре. Само је човек кадар. И претерано је рећн „од највеће слабостп". Место ,исцели", боље је за децу : излечп. Место „најпречи" лек, боље је: најбољи лек. Место : „Сиромах се веома обрадује. „Курталише јагње — боље је извади јагње.... Код чохе стоји : „.. да би се још збпла, скупила колико има дп се скуии* , место: колико може. За пса је лепше да се каже отрчи, него „одлети". Место: „те онде онога кукавца курталишу " (не зна се чега), боље је: саасу. „Сетите се тога неисцраљивог извора вечите милости" неразумљико је за децу; боље је: онога, који нам то даје сваке године. Семе ратар не „бака" по њиви, него сеје. За јежа се не каже „уклупча", него уклупчм. Не звонп ми лепо п изгледа ми германизам да „јеж треби мишеве и бубе по кући". Јеж тамани или затире мишеве и бубе, а треби куКу од мишева и буба, као што се пасуљ треба од земље, камичака итд. Требити значи као и чистити. За лептире је боље одлетеше, него „одоше". Није згодно „ благо дрво", него : добро дрво.... И т. даље. Оваких замерака има безбројно много. Сем овога има их за лошу употребу интерпункције, за пезгодан ред речи итд. Има стварп, које би могле и да остану, оваке каке су; али ће књига бити у добитку, да се и оне поправе, измене, да им се по нешго дода или изостави, или замени другим чим. И ако бих све ово побројао у реФерату, ја бих био н сувише опширан. А после мене настао би други носао: да се по мојим напоменама, ако их Савет усвоји, учине исправке у самоме деду. То би био и мучан и прилично дуг посао, који би могао да задржи, још више, и само штампање књиге. За то сам узео други пут, много практичнији. Ја сам у самоме иримерку, који ми је аослат, учинио све исиравке, које налазим да би требало учинити, тако, да би се одмах могао дати у штампу, ако их и Савет одобри. Још имам ове напомене : 1 Све наслове штампао бих, по новом, Француском штампању, без тачака , јер оне доиста ту ништа и не значе. Свак ће ту стати и без њих. 2. Да се све одгонетке, на поједине загонетке, штампају на крају књиге целим речнма, а не овако изоставившп само самогласнике, па дете нема ни да одгонењује или иогађа логички, по смислу, но ао словима. Зар дете има нешто да погађа, кад му за подрум стоји „П.др.м", место пећ „П.ћ",