Просветни гласник

512

Главном Просветном Савету. „Песмарицу за нижу основну шкоду", коју је г. Стеван Шрам приредио, прегдедао сам и нашао: Од свију досадањих песмарица за наше осн. школе, ова је најбоља. Особпто музичка страна г. Шрамових песама коректна је и пажљиво израђена. Периоди су и његови дедови у песмама подељени добро, прегдедно и простим средствима гласоредним и ритмичкнм —, да их деца могу врло лако схватити. И за љубав музичкој периодичности, у многим је песмама акценат текста повређен, чему су опет више криви песници ових песама, који нису баш изврсни мајстори стиха, особито по ритмици, — него ли г. Шрам, који се трудио да му збирка буде музички ваљана. Мелодије су и по ритму и по гласореду просте, што п приличи, кад су деци намењене, а поред све простоте опет су карактеристичне и већином задахнуте, не простачким, већ племенитијим детињим осећањем. По појетској деноти има песама особито лепих, а има их, које су већ постаде понударне међу децом. Примедбе на ову збирку: Збирци песама за основну школу главни је циљ, да у деце развије и одгаји осећање за депу песму и медодију Овоме циљу г. Шрамова збирка, оваква каква је, држпм, одговориће. Али, поред овога, има још један, не мање важан циљ, а то је да деца познаду све боље наше мајсторе на томе пољу. За то, мислим, ^а је г. Шрам требало да унесе у своју збирку и коју песму М. Топаловића и Ј. Маринковића. А да је то учпнио, и првоме би циљу ова збирка одговорила још поузданије, јер би у њој било више разноврсности и још више лепоте. Поред многих песама у овој збирци стоји насдов „народна", а то у ствари нису. Г. Шрам и сам зна које су те песме, па нека пзбрише те насдове, и нека напише „популарна" пли још боље, нека назначи од кога су народа узете, „пољска народна" Ђ чешка народна" — итд. Према свему овоме, ја сам мишљења, да се г. Шрамова збирка награди и усвоји као најбоља од свију досадањих збирака. Главном Просветном Савету увек на услузи, Стева Т. Мокраљац. Савет је, по прочитању ових реФерата, одлучио: да се ово дело, овако какво је, не може примити за понуђену потребу.

Г. г. реФерентима одређено је на име хоаорара свакоме по двадесет (20) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 571-ви 9. јуна 1893. године, у Београду. Вили су: и-редседник, Ст. Марковић, редовни чланови: Ст. Довчевић, др. Ј. Туроман , С. М. Лозанић, Љуб. Клерић, а рхимандрит Инокентије, др. Ник Николић, н Дим. Јоеић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник прошдога састанка. II. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, министра просвете и цркв. послова, од 31. пр. месеца, ПВр. 7220, којим се шаље Савету на оцену молба г. Николе Р. Јевтића, учитеља школе рајковићске, који моли да му се уваже две године учитељске сдужбе, што их је раније провео, учитељујући у српским земљама ван границе Краљевине Србије. Пошто је Савет прегледао модитељеве документе и уверио се о њиховој исправности, оддучио је: да се молитељу могу уважити две године учитељевања на страни у сталне године учигељске службе. III. Прочитано је писмо г. Н. Дучића, архимандрита, којим враћа Савету „Историју српске цркве", од г. Н. Ружичића, епископа, изјављујући да му није могућно због слабости и других прилика примитп се прегледања и оцењивања овога дела. Савет је одлучио: да се место г. Дучића за другога реФерента овога дела умоли г- Љуб. Ковачевић, проФесор. IV. Прочитан је ааједнички реФерат г. г. Ст. Новаковића, Љуб. Ковачевпћа и д-ра Ј. Двијића, о „Земљописној карти балканског Полуострва", коју је почео шрађивати г. Петар Манојдовић РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Потиисати су примили писмо Главног Просветног Савета од 26. априла ове године, којим им се спроводе на оцену три листа „Земљописне