Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

513

картеБалканскогаПолуострва" размера1:1 ,200.000, коју је пзрадио г. Петар Манојловић, и подносе о њима овај реФерат. I. Од трпју секција, које смо добиди на прегдед, једна се само иростире и на Балканско Полуострво и представља Пелопонез ; друге две су граничне секције и обухватају делове Апулије и Мале Азије. Карте су само скелет без терена и потпупа реиродукција Кипергове карте Балканскога Полуострва од 1883. године, без измена и допуна. Цео рад г. Манојловића састојп се у томе, што је латиницом писана имена Кипертове карте транскрибовао ћирндицом. Али се и у овој једпној врсти картографског посла, који је имао извршити, није отео погрешкама. II. Пре но што нређемо на иосао г. Манојдовића сдободни смо изнети пред Главни Просветни Сивет неколика важнија, принципијална пнтања, која су у везн са репродукцијом и посрбљавањем Кипертове карте. Карта Кипертова иије више сувремена. Била је ваљана за своје време, сад су је претекди напреци у картографији Балканскога Полуострва и учиниди, те је застареда и нетачна у многим партијама. Она је изашла 1883. године, а тек су посде тога времена биде готове најважније картограФске пубдикације, које знатно мењају картограФСку сдику Балканскога Подуострва, а у Кипертовој карти нису могде бити узете у обзир. Изгдеда нам потребна и ова напомена. Кипертову карту не ваља само ћнридицом транскрибовати и сматрати, да је топограФије, кодико је у њој, довољно за наше шкоде. Она је рађена за немачке шкоде и оскудна је у топографдји историјски важних места, која су потребна за српске шкоде. Та се оскудица нарочито осећа у Србији, Старој Србији, Македонији и Бугарској. На посдетку, ако се баш хтело само ћиридицом транскрибовати карту Кипертову од 1883 , онда је био много простији и јевгинпји начин добавити готове кдишеје за терен ове сриске карте од издавача карте Кипертове (Дптриха Рајмера), а код нас израдити само пдоче за скедет и номенкла'гуру. Намера нам је бида утврдити ова Факта: 1. Киперт и сваки други картограФ, који стварају трајан и потпун рад, не би просто приредиди ново, непоправљено издање карте од 1883. годиие. Узели би у рачун доцније, врло важне, измене у картографији Балканског Подуострва 2. За српске школске потребе не може се само ћиридицом транскрибовати карта Кипертова, па да оне буду задовољене.

3. Ако се хтедо и једно и друго онда је требало бар изабрати најјевтинпји пут, те да карта, коју напредак картограФије већ истискује из саобраћаја, кошта што мање. Ове примедбе могу не вредити за министарство просвете и г. Манојловића, ако је министарство само то и захтевадо и ако мисли, да му је за наше шкоде довољна карта у којој иису унесени новијц картографски ресултати. Ми смо имади пред собом један посао и дужност нам је падагада, да и о горњпм, неопходно потребним, питањима кажемо своје мњење. Осим тога, издавање овакве карте кошта врло скупо, па можда није на одмет изнети нестручњацима потребне напомене, које би их колико толико обавестиде, како у овај скупоцени посао ваља улазити са ведиком геограФском и картограФском спремом. III. Да се вратимо на посао г. Манојдовића. Поднесева су три скелетна листа, који нису ништа друго до ћирилицом транскрибовани листови Кипертове карте од 1883- године. Кад бисмо имали пред собом цеду посрбљену скедетну карту или карту Кипертову, у којој би била прецртана имена датиницом штампапа, а нова написана ћчрилицом, могућпо бп бидо бар ваљано размотрити питања о номенклатури и терминологији, која су једина остала г. Манојловићу да их. реши. Овако је изнесено мало материјала, само једна секција представља малп део Бадканскога Полуострва, и то Пелопонез. А за Пелоионез питање је о номенкдатури униФормно, решава се, по усвојеном принципу, . у главноме једним махом за све називе. Осим тога, у скелетној карти г. Манојловића додазе у Педопонезу само два географска термина, тако да је и за питање о терминодогији овде мало материјада, мање но што га може бити и у једној другоЈ секцпји- А у оба термина, што су овде усвојена, г. Манојдовић је погрешио. Матапан, Малију и т. д. назива он главинама иди главама, а ми имамо у приморју и нримљен је одавно у дзтератури једини подесан термин за овакве облике обадске, рт. Нема права ни место залив писати затон, као коринтски затон, затон наупдијски, едински и т. д. Затон није синоним са заливом, парочито се не може употребити као термпн за обдике обадске, где вода дубоко залази у копно. Такви су сви наведени примери. У номенклатури је недосдедност. Пише АлФеј, Химет, Тајгет, Крф, али и Л.евкас, Закинтос, Гастуникитос и т. д. За грчке називе потребно је провести једнолику номенклатуру, бидо облик номинатива иди генитивску основу. — Није подесно писати Еурота, 65*