Просветни гласник

514

РАДЊА ГЛАВНОГа ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

развалине од Олимпије и т. д. Не ваља не записати језера СтимФалско и Фенеско, важна хидрограФски и за митологију јелинску, а датп на карти назнве мањем језеру , Незерос, у Олимпу. Уз Мавропотамос, притоку копајскога језера, ваљало је додати стари, много познатији назив КеФие. Важнија и тежа питања из номенклатуре и терминологије долазе у осталим деловима Балканскога Полуострва, нарочито у Македонији, Бугррској, са Источном Румелпјом, па и у јадранском приморју (овде само за картограФе невичне домаћој геограФСкој лптератури). И у Еипертовој карти има нетачеих назива у овим земљама , и зато би, ради тачности и правилног уписивања имена, ваљало ономе, који ради карту Балканскога Полуострва, добро познавати поузд&ну за тај посао, нзворну литературу. Квалитет оно мало посла, што га је урадио г. Манојловић у секцији о Пелопонезу, није добар. Велики значај овакве карте и скупоценост њезина налагали су, да г. Манојловић поднесе план, из којега би се видело, како он мисли решити остала тежа питања, о терминологији, по којима ће делима или картама изводити потребне исправке у именима и т. д. Није дакле поднесен цео посао. који је потребан за процену рада г. Манојловића, не знамо ни како ће даље радити н према томе наш би закључак био овај: Ми карту немамо ио чем да примимо; ио овлашности с којом су први листови рађени п ио ареКуткивашЈ најглавнијих ствари, које би ваљало решити, пре бисмо били склоњени да је одбацимо, али ни за то реалног основа немамо, п с тим посао Главном Просветном Савету враћамо. 7. Јуна 1893. год. у Београду. С оддичним лоштовањем, Стојан Новаковић. Љуб. Ковачевић. Др. Јован Цвијић. Усвајајући мишљење г.г. реФерената, Савет је одлучио: да се позове г. Манојловић да израђене секције поправи у смислу реФерата и да даљу израду карте удеси по напоменама у овоме реФерату. За стручне номоћнике, који ће надзиравати даљу израду ове карте, Савет је изабрао г.г. др-а Јована Цвијића и Љуб. Јовановића, проФесоре, с тим, да ће им се за њихов труд око овога иосла одредити доциије нарочити хонорар. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара за овај реФерат сто двадесет (120) динара-

V. Саслушан је усмен реФерат г. Дим. Јосића, по молбн г. Арсенија Шијаковића, учитеља, који је молио да му се уваже године учитељске службе ире отпуштања на основу чл. 54. закона о основним школама, и да му се према томе да и већа плата, коју је имао. Пошто је молитељ престао бити учитељ због тога што је у невреме напустио учитељску службу, те је на основу чл. 54, изгубио сва права у служби стечена, а еичим не доказује да је поднео на време редовну оставку на службу, као што пронисује поменути члан закона, то је Савет, усвајајући мишљење г. реФерента, одлучио: да му се молба не може по закону уважити. VI. Саслушан је усмен извештај г. Дим. Јосића, по молби г-ђе Анке Карамарковићке, учитељице, која је молила да јој се уваже у године сталне учитељске службе оне године , што их је провела као учитељица женског ручног рада у нижој гимназији у Вел. Градишту, и да јој се према овим и ранијим годпнама одреде и периодске повишице платеСавет је, усвајајући мишљење г. референта, одлучио: да се молигељки може признати непрекидност годпна службе, што их је провела у основној школи и у гимназији као учитељица женскога рада, и да јој се према тим укупнпм годинама и последњој плати што ју је имала, може одредити пензија. VII. Саслушан је усмен извештај г. Дим. Јосића, по молби г-ђпце Анђелпје Спајићеве, учитељице, која је молила да јој се у сталне године уваже две годиие службе, што их је провела као учитељска заступница. Савет је, усвајајући мишљење г. реФерента, одлучио: да се молитељкк црема закону не може молба уважити. VIII. Саслушан је иавешгај г. Дим- Јосића, о „Буквару за основну школу", од г. Павла Дамњановића, учитеља у миру. Пошго је г. реФеренат изјавио, да је овај Буквар гори од оних што су писани пре 30 година, то је Савет одлучио: да се ово дело не доже прнмнти за понуђену потребу.