Просветни гласник

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

515

IX. Прочитан је реФерат г. г. Ђ. Милијашевића, Љуб. Јовановића и Никодија Стенановића о „Карти Краљевнне Србије", која је по „Карти Главнога Ђепералштаба" израђена за школсву потребу. РеФерат гласи: Господину министру просвете и цркв. послова. На основу писма господина министра од 25. марта, 1892. године, ПБр. 327 7, част нам је поднети свој извештај о раду и изради карте Краљевине Србије, према новој административној подели, у ФотолитограФској радионици војно-геограФског одељева главног ђенерал -штаба. Пре свега напомињемо да ће бити познато господ. мииистру, да ова карта није изнова рађена, већ Фотолитографским путем смањена па размер 1:200.000 ђенералштабна карта Краљевине Србије, иврађена у секциЈама с размером 1:75.000. Ово је потребно било најпре истаћи с тога, што се само овим начином израде могу онростити неке грешке, које су при свој нашој пажњи морале остати. Наш је задатак био, како смо га разумели, у томе, да са поменуте велике карте згодно уклонимо све што није потребно за основну и средњешколску наставу, и што би сметало прегледности карте ђацпма намењене. Да богме, да се у овоме није могло успети онолико, колико би се то могло урадити при изнова рађеној карти. Тако на нрилику обележје планина и планинских грана није се могло много мењати бришући крајње шумпрање, јер би се тиме ушло у грешку да нланине изгледају да су прекинуте и стрменитије него што су у истини. По томе, обележје орограФије није измењено, те с тога је прегледност карте умањена, али ће бити с друге стране много погоднија за тачно сазнавање терена и теренских нагиба, што је за практичан живот зрло потребито. Исто тако, до нас неће бити кривице, што су топограФски називи по негде погрешно забележенп, јер се и то у овој изради није могло изменити. У осталом ових грешака нема тако у називима, именима места у Краљевини, колико их има у пределима ван граница Краљевине, у колико су у ову карту као додаци унесени. Ну, и ако ће, као што горе поменусмо, бити мало оскудице у прегледности, опет смо уверени да ће ова карта бити голема добит за средњу школу у опште, а за основну такође, у рукама добрих и спремних учитеља. Нева нам је допуштено, да ово што рекосмо утврдимо овим:

1.) Размера је карте (1:200.000) врло погодна за школску основну и средњу наставу. Она изгледа много већа од досадашњих у разиерама 1:300.000, али ми смо уверени, да је у овбј карти размера тачније изведена него у пређашњим, па опет је ова величина не чипи гломазном и непрегледном. 2.) Уверени смо да је ова карта тачна, поузданија од свих досадашњих, у правцима планинских венаца, коса и огранака, по речној мрежи п положају места. 3.) Већим размером ове карте оправдан је и јачи детаљ у топограФији. И ако би се с једне стране могло заиерити, што су села обележена у овој карти по кључу веће размере до 1:100.000, опег се овај поступак, који се није могао изме нити, правда и тиме, што је овако обележавање места много тачније. Једно село, на прплику, у којем су куће с обе стране неке речице, не може се ни којим знаком тачно обележити, као знацима појединпх кућа, које су разасуте с једне и с друге стране речне обале. Па не само то, него се у сваком обележју може поуздано чигати растрканост и густина насељења , привредна и културна слика онога места. 4.) Поменулисмо да су обележаји орограФСкп остали у већој опширносги, него што би по размери требало. То би се с мањом замерком могло рећи и за хидрограФију. Али је ова онширност опет врло корисна за боље упознавање саобраћајних линија, комуникација, толико потребитих за развој јачих друштвених односа у практичном животу. Оволико обележја орограФ. и хидрограФског потребно је. ако смо ради да по карти стечемо приближно верну слику већих и мањих путева са најзначајнијпм разликама у нагибу. У овој су карти верно обележени сви насути (друмови) и колски сеоски путеви. Разуме се да је ова слика комуникација у основној, изворној карти намењена, на првом месту, војним потребама; али, ми смо уверења, да је и школи потребно, да се може у карти видети не само куда, одакле и докле водп пут, већ и какав је терен пута, којим се људп служе. Тако дакле неће бити од штете, што је орографија обележена са свима природним прелазима. За школу би била карта употребљивија, јер би била прегледнија, да су реке извучене плавим цртама; ну, ово није у изворној карти урађено, биће због економских обзира, па се није могло другаче радити ни у овој карти, која је израђена, као што поменусмо, редуцирањем размера изворне карте.