Просветни гласник

116

радња главнога просветног савета

5.) Највећа замерка, коју бисмо овој карти могли учинити, јесте у томе, што се веиди плапински губе у разгранатом обележју орограФских саставака: брда, брегова, коса, покосица и осталих огранака њихових. Разуме се по себи да ово не би било: да се правац појединих венаца не распознаје у нејасном шумирању, — да Је карта изнова рађена, а још би боље било да је у ђенералној карти пзрађена орограФија знацима са цртама (8сћгаШгип§). Нејасност ову увећава и то, што називи планинских венаца нису израђени по кл>учу ове размере. За школу је дакле требало да су крупнијим писменима штампана имена планинских венаца. Требало је да писмена буду у опису у опште усправнија за 5 —6 степена. Лабава техничка израда учинила је да је шумирање у опште остало тамно и утрпано, те веома смета прегледностн и јасности цело&упне картограФске слике. 6.) У ову је карту унесено мало више земљишта ван граница Краљевине, него што би тој размери требало, али је ова памера оправдана једно с тога, што до сада немамо добре карте Балканског Полуострва и српске земље, а друго и због тога, што је за боље проучавање физичког земљишта Краљевине потребан повећи преглед орограФије и хидрограФије земаља око Краљевине. 7.) Окрузи и срезови обележени су тачно по последњој скупштин. одлуци од 1892. год; само је случајном грешком Нрњавор (село) остао у јадранском, а треба да је у мачванском срезу. Црте, којама су обележени окрузи и срезови, нодесне су за школску иотребу. Сем овог тачно су и видно поједипим знацима обележена места у којима су административна надлештва, школе, цркве, манастири, бање и т. д. 8.) Ма да није по општим и геограФским захтевима, али је за потребу основне и средње школе удесније, што су висине сведене на основицу површине Црнога Мора. 9.) Рачунамо у добру страну ове карте и то, што је у додатку унесен план Београда у размери: 1:50.000. Ово је корисно не само за основне школе у престоници, него и за то, да деца за рана стекну појам о начину, како се у великом

размеру обележава град у плану и да виде разлику геограФ. раздаљина у неједнаким размерама.

Што је ова карта по нашем мишљењу израђепа добро, поред малих грешака у њој, највише се може захвалити на усталачком раду г. Тасн Богдановићу, управнику ФОтолитограФске радионице гл. ђенералштаба. Ова је карта израђена у 5.000, а понуђена министарству просвете п црквених послова у 2000 иримерака са ценом 10 динара неаовезана, а 16 дин. у аовезу. За ириватну потребу оглашена је цена неновезаној карти 25 динара. Мишљења смо, да је остала велика цена и за школе и за приватну потребу. Држимо, да је за школску потребу, дакле за откуп миниетарства просвете и црквених послова, довољна цена 6 динара за неповзан примерак. Ово напомињемо с тога, што смо уверени да гл. ђенералштаб није у копирању ове карте чинио великих издатака, нити су се могле чиаити потребне измене у техничкој изради, због чега је, као што горе рекосмо, морало остати и грађе непотребне школи и штетне за прегледност; тако су се увукле и у ову карту грешке у називима места, јер је понуђена израда ове карте по редуцираној ђенералштабне, а не и са исправкама. Захвалаи господину министру на поверењу, част нам је ирепоручити да ову карту треба откупити за школску потребу. 22. маја 1893. г. Београд. Ђ. Мнлијашевић, директор III. б. гимн. Љубомир Јовановић Никодије Р. СтеФановић, учитељ. Савет је усвојио мишљење г.г. реФерената, и одлучио: да се ова карта прими за школску потребу. Г. г. реФерентима одређен је укупан хонорар за овај рад у суми од сто двадесет (120) динара. С овим је свршен овај састанак.