Просветни гласник
518
ПГКОЛСКИ ЛЕТОППС
ШАБАЧКА ГИМНАЗИЈА Исаит зрелости за 1892—93. школ. годину. Директор шабачке гимнааије поднео је министарству овај извештај о испиту зрелости, држаном меседа јуна ове године: За полагање исиита зрелости пријавило се седамнаест приправника и то: четрнаест приправника (међу њима пет ученица), који су свршили ове године VIII разред гимназије; два прнправника, који су прошле године полагали испит зрелостп, па су билп одбијени на годину дана, и један приправнпк, који је, но допуштењу г. мипистра, полагао исиит зрелости по правилима прописаним за седморазредне гимназпје. Од тих је испит зрелостм положило: с одличним успехом .... 7 с врло добрим , ... 7 с добрим „ .... з са слабим , • • • Свега 17 ученика. На основу добпвених оцена, испитни одбор признао је свима приправницима зрелост и спрему за слушање Факултета на Вел. Школи или универзитету. КРУШЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА Исаит зрелости за 1892—93. шк. годину. Директор крушевачке гимназије поднео је министарству овај извештај о исииту зредости, држаном месеца јуна ове године : Осми разред учило је осамнаест ученика. Од њих шеснаесторица јавили су се одмах за полагање испита зрелости, а двојица јавила су се тек онда пошто су полагада испит из појединих пред . мета осмог разреда, из којих су преко године имали слабе оцене. Осим ове осамнаесторице јавио се и један, који је прошле годвне одбијен на годину дана, и један који је дошао из београдске гимназије. Овај иоследњи, чим се јавио, он је и одустао од полагања испита и отишао да га нолаже у нишкој гимназији. Испит зрелости, дакле, полагало је свега деветнаест кандидата. — Од тих је испит зрелости положило: с одличним успехом ... 2 с врло добрим „ - • ■ • 9 с добрим „ .... 8 са слабим „ .... Свега 19 ученива.
На основу добивених оцена испитна одбор признао је шеснаесторици кандидата зрелост и спрему са слушање Факултета на Вел. Школи или универзитету, а тројица су одбијена на три месеца, јер су показалн слаб успех из појединих предмета.
НИШКА ГИМНАЗИЈА Извештај за мколску 1892-3. г. Почетком ове школске године, месеца сеитембра и октобра, било је извесних кретања у наставничком особљу ове гимназије, те је с тога рад у овој школи, но сталном распореду предмета на иоједине наставнике и на часове, почео тек 9. новембра. По пређашњем наставном пдану од 26. септембра 1888. год, ПБр. 9949. радило се до 15. јануара 1893., а од 16. јануара исте године рад је настао по новом наставном плану, према наредбп од 7. јануара 1893., ПБр. 295. Предметн су предаванп и свршавани по пронисаном програму махом крајем месеца априда. Остало време до испита употребљавано је на понављање онога, што се учидо. Само историја општа у вишим разредима и литерарни облици у V. разреду нису исцрпно предавани, јер су наставници тих иредмета биди премешхени, па су нови тек јануара месеца били постављени. Један је постављен 12., а један 26. јануара. Овде морам прнметити, да је крајње време, да се изради детаљни програм за све предмете и да се заведу разредне књиге, у којима ће наставници записивати свакога часа о чем ће идућег часа бити предавање, јер је само на овај начин могућно старешини завода знати, да ди се све по ирограму ради и да ди је заиста при крају године програм исцрпен. Без овога старешина завода мора се ослонити за ово на извештај наставника, а то по моме мпшљењу не би требало да буде довољно. Ми тражимо дек да поправимо нашу средње-шкодску наставу и мисдимо, да ће се она тиме поправити, ако дамо ком предмету који час више и обратно, ако ком предмету смањимо који час, илн ако један предмет преместимо из једног разреда у други. Нека се удеси какав се хоће наставни план, он ће у главноме садржавати исте предмете, јер сви ти предмети имају за образовање средњешколске омладине скоро подједнаку важност. Нека се распоред предмета окрене како се хоће, у главноме ствар опет излази на једно исто. Настава тиме нимало неће бити боља, ако рад у шкоди не буде био бољи. Да би пак рад у шкоди био бољи, потребна је добра контрода, а она ће бити добра