Просветни гласник
школски
двтопис
519
онда, кад старешина завода буде знао у нааред, шта ће се ког дана на ком часу нредавати. Онда се неће догађати, да наставник дође неспреман на час и да по недељу дана остане при истој лекцији, нити ће се нак догодити, да предмет не буде свршен, а да старешина завода буде извештен, да је све по програму свршено. Зар нам ученици, којп долазе из једног завода у други, не дају доказа, како то и то у том и том заводу из тог и тог предмета нису учиди, међу тим у извештајима старешина завода читамо, да је све по програму свршено ? Предмети су предавани по прописаннм уџбеницима, а за које нема уџбеника, наставници су састављали лекције ио разним сувременим писцима. Наставници геологије с минералогијом и ботанике излазили су са ученицима неколико пута у екскурзије и упућивади их, како ће у природи нознати оно, што су у школи учиди. Кабинети јестаственички, хемијски и физички може се рећи да су добро снабдевенп, али је незгода у томе, што су докали гимназијски за рад са тим анаратима и препаратима врдо неудобни, те због тога и пастава у тим предметима прилично трпи. Писмени задаци у шкоди давани су и прегледани онако, како је нрописано за те задатке. Књижница школска такође је добро снабдевена разпим и добрим делима п у добром је стаљу, а и осталих учила потребних за геограФију и т. д. ова шкода има. Ученици показују вољу за вештипе. Од вешгина учидп су ове године цртање и писање по старом наставном пдану до 16. јанура, а од 16. јануара писање је учила само једна група ученика, како је то новим пданом проппсано. Цртање пак и по новом плану учили су првих шест разреда. Даље учили су према новом пдану и црквено певање, а сем овога један известан број ученика учпо је и нотно певање и свирање. Ученице пак учиде су и женски рад. Гимнастике и војног веџбања у овоме заводу није било, јер није било наставпика за ово. Завод има ђулад и дрвене пушке за овај предмет. Сем прописаних одмора у току ове шкодске године био је ванредан одмор 3. априда, што је Његово ВедичанствоКраљ примио краљевску вдаст, и 1. маја нарочито због седидбе већине наставника. Сем овога два пута по 7 дана школа није радила, јер су била два избора народних посланика и наставници су ишди на изборна места као председници бирачких одбора. ороснетни гддсник 1893.
Што се тиче изостааака наставничких од часова у току ове школске године, о томе има г. министар месечне извештаје. Поред све пажње, да сваки ученик сваког двомесечја добије из сваког предмета оцену, ипак има случајева, да је у двомесечју по који ученик остао без оцене. Томе је узрок ведики број ученика у неким разредима или дуже боловање ког ученика, а и то, што је ова школа за све предмете добида наставнике тек при крају јануара месеца, као што је напред у овоме извештају казато. Испити у одељењима II. разреда и у VI. и VII. разреду махом су свршавани пре подне, јер је у тим разредима по тодико ученика, да је то могло бити и да ученици буду добро испитани, а у осталим разредима исппти су трајади по цео дан. Задоцњавања од шкоде и цркве није било много случајева. Овдашња деца обично су пре времена код школе. Одлуком проФесорског савета кажњен је свега 21 ученик, и то: з&твором од 6—10 дана због неоправданих изостанака 5 уч. I. р., 1 уч. III., 1 уч IV. и 1 уч. VI. разреда; затвором од 6 дана 1 уч. IV. р., због неуљудног понашања начасу; затвором од 10 дана 4 уч. I. р., због дошег владања на улици; затвором од 10 дана 1 уч. IV. р , због покушаја преваре. Искључено је с правом на испит 3 уч. I. и 1 уч. IV. р., због лошег владања. Искључено је без права на испит 1 уч. I. р., због крађе, и изгнано је иј овога завода на свагда 1 уч. II. р , због писања безобразних писама, и 1 уч. III. р., због ФалсиФпковања својих оцена. Других ситнијих казни бидо је чешће, које је одређивао директор иди разреднп старешина. За време затвора ученици су добивали на израђивање цисмене задатке из разних предмета. Ова гимназија нема своје зграде и смештена је у две приватне зграде, које су доста далеко једна од друге п у разним уднцама. Само то, што су те зграде одвојене и тако дадеко једна од друге, довољно је па да се види, да не одговарају циљу а да и не узимамо у обзир друге недостатке који се састоје у томе, што су поједина одељења мала, недовољно осветљена и што се рђаво греју. Крајње је време, да се приступи подизању гимназијеке зграде у Нишу. 0 томе је већ више пута слат извешт .1ј г. мпнистру и нешто је почето на томе да се ради у министарству још пре неке године. Бројно стање ученика и остаде статистичке податке поднећу у обрасцу за статистику ове шкоде 66