Просветни гласник

524

ШКОЛСКП ДЕТОПИС

опште с њима је рађено онако, како је овим правилима наређено. Овде се не шаље ни један задатак пзрађен преко године с тога, што су наставници још нре испита били већ вратили књижице задатака ученицима. VII. — Наставник хришћанске науке трудио се да утиче на дух п морал код ученика и имао је ирилично успеха. VIII. — Учење српског језика имало је прилично тегоба. Узроци су: 1.) што су ученпци садашњег III. и IV. разреда доста издангубили у прошлој и претпрошлој школској години у учењу овога предмега, о чему је јављено и у прошлогодишњем извештају; 2.) крајња леност ученичка, којој се придружио и немар родитеља у вођењу надзора над децом својом; 3.) уображење ученика, да им није потребно учити закопе свога матерњег језика. IX. — Успех је пз опште историје у II. р. и српске историје у III. и IV. потпуно добар. Ученици су за општу историју имали књигу „Општа Историја" у сликама и животописпма од Ј. Ђорђевића, а за српску историју имали су књигу „Историја српског народа" од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића. Наставник српске историје помагао се у својим предавањима и народним несмама. Уџбеннк за општу историју врло је добар тако, да се бољи не може пожелети, јер он буди у деце љубав ка отаџбини, а својим животописним сликама утиче да се још у млађаним ђачким годинама почињу образоватп светли карактери. У уџбенику за српску историју требало би да је јача хронолошка веза у излагању историских догађаја; а за време од пада деспотовине до данашњих дана врло је потребно да се што пре напише и изда ваљан, објективан и непристастан уџбеник, јер је, с једне стране, диктовање врло тешко и за наставника и за ученике, а, с друге стране, без уџбеника службено утврђена оставља се широко поље наставнику, да у нашу историју, коју треба сматрати као неку светињу, унесе своје личне иогледе на узроке и развој политичкпх догађаја. X. Из Хемије и Физике ирављени су опити онолико, колико се према стању кабинета могло. Ученици нису извођени у поље ради скупљања биљака с тога, што је наставник — као што то сам у свом годишњем извештају вели — из ботатике држао само 4 часа. XI. — Напредак из рачуна, а особито из Алгебре и Геометрије, доста је слаб. |

Узроци су слабом напретку: 1) мењање наставника, 2) прилично дангубљење; 3) што наставник, који је ове предмете најдуже предавао, није прелазио све партије иоступно и природним редом; нарочито ово вреди за Алгебру, где није предавано — као што је напред споменуто — растављање алгебарских израза на чинитеље, истраживање мере и садржатеља, једнакости неједнакост алгебарских израза и сразмере, а предавано је степеновање што долази у V разред. XII. — Успех из Земљописа био је потпуно добар, а био би још и бољи: да није толико дангубљено; да се нису мењали наставници и да има бољих мапа. Од учила за Земљопис ова школа има: 2 велика глоба, планетаријум, телуријум са лунаријумом, планиглоб, и неколико општих и посебних, већином политичких мапа. Мапе су већином у рћавом стању од дуге употребе и све су старога издања. Исто тако и телуријум са лунаријумом је покварен и готово неупотребљпв. Нарочито је потребно набавити за Валканско полуострво најновију и најбољу мапу. Добро би било, кад би се набавиле и главније рељеФне мапе, ма и у мањем Формату. XIII. — Ученици показују и дара и особите воље за певање. За цртање, може се рећи, није ни било паставника; а сумње нема, да би га ученици с вољом учили и показали успеха. XIV. - - Старешина школе давао је ванредне одморе: 13. јануара I. разреду због спреме учионице за св.-савску прославу; 15. јануара целој школи ради одмора после прославе и 1. маја ради свођења претпоследњег резултата и одашиљања извесница о успеху за марат и април. XV — Ученичких задоцњавања од школе и цркве било је врло мало. XVI. — Одлуком проФесорског савета кажњена су само 3 ученика и то: 1 из III. разреда за бој са шегртима — одлучењем од јавног редовног учења за годпну дана с правом на пспит; 1 из IV. разреда за бој са друговима са 6 дана затвора; 1 из I. разреда са 8 дана затвора за то, што се купао у Дунаву — мимо забрану — и том приликом гурајући једног свог друга у мало га није удавио. Најобичније су уптребљаване казне: затвор са израдом задатака. XVII. — Никаквог случаја непослушности није било. ^