Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

525

XVIII. — Кабинет — физички , хемВски и јестаственички — и библиотека одговарају школској нотреби. Зграда је својина овд. општине и за сада — према садашњем броју ђака — је добра. Потребне су неке ситније и незнатније онравке, за које ће

се писати овд. општинском суду, да се изврше до почетка школске године.

Бр. 228. 3. јуда 1893. године у Вел. Градишту.

Директор, М. Млинар, с. р.

—оЦ-

НАУКА И НАСТАВА

0 НАУЦИ БУДИНОЈ. Од свију индогерманских народа бејаху Аријевци по свој прилици први, који још у преисторискоме добу напустише своју постојбину у мзлој Азији, тражећи нова станишта. Они сиђоше кроз кабулске кланце у Пенџаб, земљу којом теку пет великих река, и прекрплише сву предњу Индију, освајајући је. За време тих сталних дугих борби и ратних похода дотераше Аријевци, под утицајем нових животних међусобица и тропске климе, до особитог друштвеног, духовног и телесног развића, које се иоказиваше нарочито у испољавању њихове вере и ФилозофПје. Од исконског чистог природног служења дођоше они до брамапизма, а од овога реФормама краљевића Сидхарта, пз племена Сакја, до будизма, вере, која и данас у неисламској Азији влада, икоја броји близу 400милијуна присталица. Да бисмо темељно разумели основе науке Будпне, потребно је, да најпре рекномо што о браманпзму, из којега се и развио будизам. По светим књигама браманским, видимо, овај свет је само обмахна или уображење пндивидуалне душе. Истински ностоји једино Брама или душа св§та, а то је вечпто п непроменљиво биће, које није постало (а које је у санскритскоме језику средњега рода). Остали свет само се чини да постоји. Варљива пак слика, коју ми зовемо светом, постала је тиме, што се Брама раширио у свет појава. Из његових најчистијих делова постадоше различите врсте богова, људи, животиња, биља, а пошто се Брамина сунстанца искварила постадоше најпосле и неорганска тела и зли дусп. Како је све изишло из Браме, тако се све у њ и враћа. Ове слике у природп, које постају и пролазе, избијају и падају, доказују својом несталношћу своју празнину и ништавност. Само је Брама оно истинско, непроменљиво биће, а њега познати јесте нај* већа мудрост. Оне душе, које своје „ја" себично

сматрају као нешто са свим различито од осталих бића, потонуће у светски вртлог, али ће се некада поново родити и то ирема својим греховима у випшм или нижим облицима појава, и неће се дакле никада избавити из тога бедног и очајног стања. Ко се према томе одрече свих похота, ко се покорава законима и трпељиво сноси све недаће, долазиће сељењем своје душе све у савршеније облике појава, и на послетку, ако је живео светитељски, неће се више рађати, т. ј. сјединиће се с Брамом. Овај прост и леп поглед на свет изврте се подрукама поповштине у право растројство и ужасно мучење народне масе, јер одатле Брамани изведоше поделу на касте. Браму одмах оличише п замислише као Бога, а придружише му Вишну и Живу. Брама живи у свима бићима, али су само Браманци, војници, земљорадници и трговци ироизишли из његових чистих дедова, а напротив Судра или парија, занатлије, надничари, слуге и робови, из нечистих. Судра су дакле сличпе животињама, опе су са свим неваљале и запостављене свима, и не могу се никад уздићи до Браме. Услед оваког тумачења настаде дивље идолопоклоништво с небројним церемонијама, молитвама, заветовањима, исиосништвима, и т. д., што је постојано одржало народ у шкрипцу и било средство да се он најгрђе злоставља, исисава и тлачи. Али вера, која тако за навек запостављаше главну масу народа, морала је најпосле доћи до револуције. То је значај Буде Сакјамуне, воји се појави баш онда, кад је браманска охолост и лакомост достигла свој врхунац, да разбије гвоздене окове те догме, ,за поништи пренмућство појединих каста, и да целоме народу покаже спас и избављење. 11о новијим критичким исиитивањима историјским држи се, да Будино рођење сиада око 700. године пре Христа. Његов животопис, кићен доцније све више и више безбројним „чудима а Фан-