Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

533

душу, он је удахнуо варочито обележје свога духа н, ако није могао да створи нову моралну систему, он је створио нову врсту морадних списа. Он је дао свој велики таденат моралној књижевности, он јој је нозајмио нову чар, и за то га ми сматрамо као Једног између главних моралиста Француских. .Јабриер је последљи моралист 17. века. Видели смо да је оваЈ век произвео многа значајна дела моралне књижевности и да се у том броју налазе дела у истини класична. Велики век, који је произвео толико узор-дела у области уметносги и лепе књижевности, произвео је толико исто п у области моралне ФилосоФије; велика имена Паскала, ЛарошФукоа и Лабрпера служе као доказ. У овом сјајном времену Француске књижевности ми смо нашли доста моралиста и три велика писца који чпне част моралној књижевности и које морамо, по јачини њихових изложених ндеја, сматрати за главне Француске моралисте 17. века. Ппсци 18- века не занимају се много моралним проблемима. Пошто су питања политичка и социална бнла на дневном реду, најважнији мислиоци запустише моралну философију у цпљу да посвете своје студије једино новим доктринама. Моралпа ФилосоФпја пала је у руке писцима другога реда и, ако је каткад заинтересовала по који већи дух, није постајала његова главна студија. Дела великих моралиста 17. века распростреше огроман утицај и бише за дуго образац своје врсте. Нарочито су Ларошфуко и Лдбриер вршили свој велики утицај. Најзначајнији од оних, који се непосредно везују за ЛарошФукоа, јесте Хелвеције. писац чувене Књиге о Духу. У својој моралној системи, у којој има и материализма, он је развио до краја главну идеју ЛарошФукоа. Интерес и себичност, који играју прву улогу у моралном животу, јесу, по Хелвецију, извор свију људских радња, чак и оних које се рађају најчистијим осећајима и које се пи ЛарошФуко није усудио па тај начин објаснити. Са више горчине и бола него Хелвецпје, чији је песимизам био само у идејама, развпо је ШанФОр у својим Мислима песимистичнп морал Ларошфукоа. То дело у ком је ШанФор исказао своје моралне мисли, пуно је горке и болесне мизантропије, задахнуте јетком и саркастичном шалом. Као Ларошфуко, тако је и Лабриер имао повећи број подражавача. Поменућемо Бриљона, писца једног осредњег Продужења Карактера; затим, ДиФрениа, чија је главна заслуга што је својим Озбиљним и смегиним Забавама, инспировао

једну од најомиљенијих књига у почетку 18. века. То су Персиска Писма од Монтескија. Персиска Писма пуна су дубокпх опажања, која дивно сликају Француско друштво тога доба. Онај који је можда највпше претрпео Лабриеров утицај, јесте Дикло, чија Посматрања обичаја, пуна слика обичаја Француских тога доба, јесу састављена по истом начину, по коме п Карактери аеликога моралиста. Ни један од ових писаца 18. века, које смо поменули, не може се сматрати за главног моралиста Француског, и ако њихова дела имају неоспорних заслуга. У моралу, они су само следили стопама својих прегходника и зато њихово учествовање у моралним студијама. не допушта нам да их ставимо међу велпке моралисте 16. и 17. века. Једпни писац који означава прогрес у развптку моралних идеја, јесте Вовнарг. Својпм Рефлвксијама и Шаксимама, он се показује са свим различан од својих претходника. Песимистични морал, који су Паскал и ЛарошФуко изнели, нашао је у Вовнаргу највећега противника. Видећи да „човек није у милости код оних који мисле" (Рефлексије, ССХ1Х), он се ставља да га брани. Почиње тим што налази да је смешно што су философи начинпли врлину непрпступачном природи људској" (Рефлексије, ССХСУ1). Протпвпо принцппу Паскалову, он сматра да „нема противуречности у природи" ( Рефлексије , СС 1 јХХХ 1 Х ); противно принципу ЛарошФукоову он прокламује егзистенцију врлине „која ће живети на век" ( Рефлексије, ССХСУ1). Он види да у природи људској има осећаја „прпјатељства, правде, човечности, сажаљења и разума" ( Рефлексије, ССХСУШ) и он се чуди што их његови претходницп оспоравају. ,0 пријатељи моји, узвикује он у свом чуђењу, па шта је онда врлпна?" ( Рефлексије, ССХСУШ). Он се буни против објашњења целог моралног живота једином себичношћу. Шта више, кад себичност ствара добра дела „што ми на силу хоћемо да је она порок?" ( Рефлексије, ССХС). Јасно је по главним идејама изра?кеним у књизи Рефлексија и Максима, да је Вовнарг, као једини значајан моралист 18. века, војујући против ФилосоФије Паскала и ЛарошФукоа, попунио или поправио у нечем његове идеје. Он је дао нове погледе моралној ч Философпји и означио напредак у псторији моралних идеја; зато га ми и сматрамо као једног од главних моралиста. У 19. веку ми не видимо да се морална филосоФија развија онако успешно као у прошлим вековима. Истина, има писаца који настављају рад