Просветни гласник

542

школе ii школовдње

АнастасијевиК у Поречу, год. 1810., и Михаило Ресничанин, кога је био дозвао у еело Л.уњевицу Газда — Никола Милићевић за своје синове, па се ту школовао и брат кнеза Милоша, Јеврем Обреновпћ. Учитељи су училп децу иисмености, читању и рачуну. Из овога што прича Ђ. Спасић 1 ) види се, да се онда предавао некакав Словенски Буквар, Часловац, Псалтир, Свештена Историја и Катихизис ; разуме се, да се то предавало само онде где је било могућно књиге набавити, а где није, то се раа,ило по рукопису. Ну у ово време већ је било и Буквара и Часловаца и Псалтира. Испочетка су деца седела на патосу и учила као Турићи, а доцније су ушле у обичај клупе. То врло лепо описује г. М. Г Б. Милићевпћ у својој Кпежевини Србији стр. 146. Према учењу и према ономе што се нрелазпло у школи, могло би се поделити школовање на три разреда, и то у ирвом се учио Буквар, и ти су се ученици звалп букваици; у другом часловац, и ти су се ученици звали часловци; аутрећем Псалтир, а ученици трећег разреда асалтирци. И В јк и Прота Матеја готово се потпуно слажу у томе како је предавано у основним школама. М. Ненадовић врло умесно полиње неки „врдетни буквар' његовог првог учитеља свештеника Станоја. Исти такав метод школовања владао је и у време српског устанка, па и доцније готово кроз целу прву четврт XIX века. У школи су се предавали предмети, а дете је учило на памет у првом разреду читаву масу од слогова, без икака смисла и разумевања 2 ), а ако се то није научило, онда је била ту батина да нагна децу да науче. Јер но ондашњој методици то је било правило. Да наведем овде два правила из ондашње методике: „Детн, схншнте н вхнемлнте шмошн премудростн е05к86н, 1Л.ЈГНШТКТС С6, Н НОШНКФТб Н НСПрЛВНТб КЋ свђД«1Ш рЛЗум". За тим учитељима вели: „ К ћ оуувтсдкм: Не штрен мллден>|л нлвгцовлтн. Дште ео жа^лом бкшн его, не огмрет шт н№го, тм же бкн его жд^пом дкшк сго н^бавншн ®т схмрвтн." 3 ) И заиста у време ондашњег школовања батина је била као најбоље васпитно средство. За то најбољи нам је пример учитељ Јован Ранчић у Смедереву, за кога прича његов један ученнк Он је и батинао по кога ђака. Ј ) М. Ђ. Милићевић, Кнежевина 146. 2 ј Види о томе у опису »отарог срн, слов. буквара' од г. Ст. Новаковића. Гласник 34. и од г. Ст. Д. Поповића «Бувварска Методика у Срба*. Гласиии учен. друшт. 38. 3 ) Гласпик 34. сгр. 62.

— А колико је коме ударао ? — Колико је хтео. — Само викне двојицу те кривога ухвате и оборе и онда бију док он не рекне: — Доста! Многи ђак после тога није могао по два до три дана седети од бола После Ранчића, прича даље тај његов ђак — било је учитеља, који су тукли много жешће, и још кад бију нареде да сва школа у глас пева: — Возбраној! те се не чује писка онога кога туку! х ) Поред тога било је и клечања, као омање казне. Ове казне упогребљаване су, ако је ко што скрпвио, а и ако није лекцпју научпо. Поменух горе да се учила маса слогова без икакога смисла, само опако стављено слово до слова, и та се слова или слогови без икаквога смисла учила исиочетка у првом разреду. То ће, ваљда, бити оно што Вук назпва бекавицом, и што се учило у првом разреду. У т1ш првим букварима, које су имала деца у основној школи пред устанак и за време устанка, не само да је сама азбука била врло опширна, него је п сам начин срицања био врло те;как за децу, тако да није чудо што је еамо страх од батине био у стању да пх нагна да науче срицаги. По синтетичкој методи, која је онда била у јеку, при „срицању" требало је свако слово звати по његовом имену, које је било врдо удаљено од онога гласа, које је оно требало да представи, тако нпр. ба се изговарало буки азт> — ба, в4ди азЂ — ва, како јери — ки, кси ук — з«; исто тако реч иеро срицала се овако: иокој јесте рци он, реч крстг: како рци слово твердо дебело јср и т. д 2 ). Како је то било тешко за децу, то се само по себи разуме. Пошто се на тај начпн ирелазила азбука и научило нешто чптати, онда. се прелазило у други разред, и ту сад пастаје читање Часловца, а рачуна ја лп је где било, ја ли не. Пошто је, као што вели Вук, ЧасЉвац прочитан неколико пута, онда се узме Псалтир. Са Псалтиром је ишда историја свештена и катнхизис. Овако је било школовање у основној школи смедеревској, а без сумње и по другим местима, можда само нешто друкчије.

Учитељ који је отварао школу, а отварао је кад је хтео, живео је од прихода, који су му плаЈ ) М. Г В. Милићевић, Поменик, стр. 628. 8 ) Види Мемоаре нроге М. Ненадовића, и Гласник срп. учен. друштва 38. стр. 60. 61. и т. л.