Просветни гласник

наукл 0

настаиа

541

школа, а и ночетак гимназије. Да прегледамо прво основне школе. 0 основним шкодама имамо неколико речи од Вука, и једно нисмо писано проти Матеји Ненадовићу. Вук вели: „За владања Црнога Ђорђа у Србији биле су иостављене шкоде готово но свима варошима и градовима аи гдекојим селима" 1 ). А писмо писано проти Матеји Непадовићу гласи: „ПрћчестнМши оче протопресвитеру Матеи вал4вски и особито господине величаиш10, вама се препоручујемо мн свлш,еници и прочи кметови за сего учитела Андреа, и ево има два реда како е бно код нас и ни еданв ние свршио, него вас молимо и вама одписуемо да му вн контракт свежете вашего милостио. То ми свлш,еницн и кметови ипак шилћмо попа Добровол шв нбимб . Иза тога послали бн из три села три кмета, него су се затревили по госпоцком послу. „Особито васг молимо, да намт. вб1 уредите вашомт> заповести чколу, да му чколу начинамо с вашимв изуномв, за што свакЂ чов^к незна шта е чкола нити пакЂ наука. Свлш ,еноци и прочи кметови остаемо на служби ком мн желимо вама всако добро. 1806. год. В ђ Ораш,^ и Ушће: Марко БогићевићЂ, ДобровоВ бремићЂ парохг, 11етарт> МилисавлФвићт. и проч." На овом писму написао је прота Матеја Ненадовић својом руком ове значајне речи: „Видите да су и онда лгоди за школама наглили и села. се потписивала". Поред ова два писмена документа имамо још један од 18. Јануара 1811. год , из кога се види да је Кара-Ђорђе поред других реФорама те године одредио био и министра просвете — понечитеља, која ће се старати о школи и учитељима. Тај докуменат налази се у Вуковом „Правителствунзш ,ем сов4ту сербском", стр. 63., и гласи: „Господин Доск^еи Обрадович Попечителв Просв^цешл народнл, он ће зпати просв-ђш.енхл издавати, и ако у нахш учителвЗ требак), от н^га иштите". « Из овога се јасно види да су се по који пут поједине нахијске старешине обраћале било „сов-ћту" било „врховном вожду" за учнтеље, а сад их он упућује на „ноиечитеља" нросвете. Можда има још који докуменат из онога времена, али ја за сад нпсам могао наћи. Али из Ј живота Доситија Обрадовића, Вука Караџића, Симе Милутиновића — Сарајлије, Мише Анастасијевића, Илије Коларца, Сгевана Стевановића — „Тенке", ') Вук. Живот и обичаји стр. 299. Рјечник, стр. 841. издање од 1852.

Николе Пиколајевића, оца К. Николајевића, Јеврема Обреновића, 'Борђа Протића, Јована Ранчића, Станишића Павла и г. д., видимо да је било основних школа по разним местима у Србији за време првог устанка. Вук наводи да је било готово по свима варошима и градовима а и по гдекојим селима. Из живота горе наведепих људи видимо да је било основних школа у Београду, Смедереву; Пожаревцу, Поречу, Лознпци, Јагодини, Свилајнцу, за тим но селима као у Остружници, Коларнма, Луњевици, Ћићевцу, Чумићу 1 ), Орашцу и т. д. Оволико села нађох за сад, али оно нисмо, горе наведено, упућено на проту М. Ненадовића, показује нам, да су сељаци из појединих села и желели н тражили да им се отворе школе, па су ч&к појединци мало пмућнијег стања и самп доводили учитеље својој деци, па су се ту онда скупљала и остала деца те се књизи учила, плаћајући учитељу пошто се погоде Из истог писма, а и из онога што г. Милићевић вели у Г одршњици II., говорећи о општинама, види се да су поједина села (општине) имала свога учитеља и издржавала га, али поменуто писмо нагдашује да поједини људи из општиве ннсу прпстајали да имају учитеља, јер они попови и кметови, који написаше оно писмо проти М. Непадо вићу, веле „да ми чколу начинимо с вашимЂ изуномг, зашто свакг человЂкг незна шта е чкола нити аакг наука". 2 ) Исто овако као што је учинило село Орашац и Ушће, можда су се многа села обраћала својим старешинама за „изунт>" те да отворе школу, и можда није само ово једно писмо, које је управљено на проту Матеју, него је можда било и других управљених другим војводама, али су или пропала, или се хране по приватним архивама. Доста је ово што напоменух, па да се уверимо да је било основнпх школа у време првог српског устанка.

После овога да напоменем овде и ирве учитеље, за које сам нашао номена, а који су учетељевади од 1805.-1813. год. Тако се помињу као учитељи: Јован РанчиД, у Смедереву год. 1806., Ник. Николајевић из Осгружнице 1806. и 1807., неки учптељ Андреја у Орашцу (у Посавини) номиње се у горе наведеном писму проти Матеји, за тим Вук КараџиИ, год. 1810. у Београду, Миша ') У Чумићу је прадед мој Атанасије Вукићевић учио часловац за време Кара-Ђорђа. У кондуит-дисти његовој сгоји: „учио у Чумићу, Лрленовцима и Вољавчи буквар, часловац, сриски*. 2 ) Курсив Је наш.