Просветни гласник

544

школе и школовање

Према опоме материјалу, који имађаомо при руци, написали смо за сад оаолико о основној школи и школовању за време првог устанка. Сад да пређемо и да прегледамо више школе, које се беху појавиле у Србији за време ирвог устанка. Но пре тога неће бнти згорега да наведем овде пмена оипх српских спнова, за које мислим да се школоваше у Србпји за време 1804, —1813. год. Њихова имена нису многобројна. Ми их мало знамо. Ево за које смо ми могли сазнати, претурајући и тражећи грађу за овај чланчић.

ИмЕ и ПРЕЗИМЕ ^ГдЕ СЕ ШКОЛОВАО

1. Мкша Анастасијевић 2. Лазар Арсенијевић 3. Радован Дољанац 4. Алекса Кара-Ђорђевнћ 5. Јовида син Младенон 6. МладениИванСтојковић 7. Никола паст. Миленков 8. Милоје Божић 9. Атапас. Иукићевић 10. Милисав Радојчић 11. Милосав Ресавац 12. Стеван Новаковић 13. Максим Ранкпвић 14. Илија Коларац 15. Јевре.м Обреповић 16. Иван I тт 17. Милапј м 1 18. Неша ) МилићевЉа 19. Ђзрђе Протић 20. Ђока Спасић 21. Јевта Угричић 22. Стеван »Тенка" 23. Павле Стапишић 24. Сава ролан. архимандр.

у Поречу у Остружници У Чумићу

у Смедереву у Остружници у Коларина у Луњевици

Пожар.иБеограду у Смедереву » у Београду у Сме^ерену у Ћићеву

КОЈЕ годинк

1808.-1809. 1806.

1811.

1806.-1807.

1806-7.

1810.-1813.

Извесио би се још који нашао, кад би се разгледали документи оних људи. који се родише око 1800, год., & додније иослужише као чиновници у српској држави. Поред основних школа у време првог српског устанка појавише се и две више шноле. Једну п другу подигоше у Београду. Једну, како је Вук назива „великом школом", основа Иван Југовић, а другу, богословију, Вићентије Ракић. О овој другој — богословији — немам много да кажем. Њу је основао Вићентије Ракић 1810 п ту је учио младиће, којп се спремаху за свештенички чин. Сам Ракић био је човек врло спреман, и долазио међу најспремније Србе богослове опога времена. Сем једног његовог ученика, кога помиње М. Г Б. Милићевић у Поменику на стр. 625. Милисава Радојчића из Парцана, не знам ништа друго да кажем. Овај ученик Ракићев номиње свога учитеља као каквог угодника божјег, вели Милићевић у Помевику на стр. 625. А шта је он

предавао својим ученицима, како је иредавао, којв предмете и колико је ђака било, о томе нисам могао наћи никаквих иодатака. Сад да нређем на „великушколу", или како је отворена ирва гимназпја у Србпји, или као што Вук вели: „ велика школа ", какове Срби никад до онда нигдје нијесу имали 1 ). Вук у „Правителствук >ш,ем сов^ћту" а у додатку, у животу Ивапа Југовића, доста опширно прича како је постала „велика школа". Тек овде да напоменем само то, да је Вук нашао на неком ћененку код неког Јове Лутора неке немачке књиге, замолио Јову, и овај пх му да. Од тих књига једна је била историја свега света од постања његова до рођења Христова. Онтекњиге однесе Ивану Југовићу и овај почне преводити ту историју и читати је Вуку, не казујући му за што је преводи. Али кад је бпо готов са преводом онда му каже да ће да отвори „велику школу". „И но препоруци Младеновој Кара-Ђорђије ц совЈет одреде му 1500 гроша на годину или 166 дуката и 6 гроша. У одређени дан дође Младен са свијем совјетницима, с митрополитом и Доситијем, и пошто митрополит у највећој соби, где ће бити школа, освети воду, Доситије сједећи прочита из једног великог те$тера о достојном. иочитанију к наукама...." 2 ) Сутра дан школа је отпочела. Ова „велика школа" (гимназија) отворенаје год. 1807. Из почетка је предавао само Југовић и то ништа друго до ону своју преведеиу историју и рачун. А уз историју додавао је но нешто из геограФије, кад је то било потребно. Поред тога Југовић је бпо набавио и неке мапе, обесио о знд и на њима показивао својим ђацима по нешто. Ова школа, као што рекох, основана је 1807., а трајала је, како се чини, до 1812. год. Наставници су се д<чџшје умножили, т, ј. место самог Југовића дошла су тројица, и сви предмети, који су иредавани на тој великој школи, били су подељени између ове тројице. Кад бп који наставник државним послом отишао куда, али ако би умро, онда га је замењивао који други. Године 1809- Југовић је државним послом отишао у Букурешт, у руски главни стан, када га замени Миљко Радоњић ; а како се беху и науке умножиле, и ђаци придошли, то се школа премести у другу кућу. Наставници ове прве српске гимназије били су : 1). Иван Југовић од 1807.—1809. ') Жввот и обцчаји народа српског стр. 299-300. 2 ) Вук Караџић, »Правателствув>ипи сов^тгсербсвји* стр. 81. и 82.