Просветни гласник

545

2). Миљко Радоњић од 1809.—1810. или11., јер је после отишао у савет за „попечитеља иностраних дела" Ј ). 3). Л.азар Војиновић око 1809. и 1810. 1). Милош Поповпћ „ „ „ 5). Глиша Живановић „ „ „ 6). Сима Мидутиновић 2 ). Даље Вук овако описује ову школу: „Пошто је ова школа мало по мало уређена, у њој су се училе (на српском језику, како је који учитељ знао) ове науке: 1). Историја свију народа од аостанка свијета до нашега времена; 2). Географџја цијелога свијста и статистика свију држава; В). Права (чини ми се римска); 4). Нсшто мало из физике; 5). Како сс пишу иисма; 6). Рачун; 7). Немачки јсзик; и 8). Наравоучителна ареиодаванија". Ови предмети предавани су ђацима онако, како је који проФесор знао, а ђаци су то бележили па хартији и после одатле учили. У ову школу приманп су они, који су већ свршпли бар какву школу основну, или су знали бар нешто читати и писати, а билп су прилично одрасли, те су могли своје наставнике разумети. Прве године, кад је Југовић предавао, слушали су његова предавања овп ученпци: 1). Кара-Ђорђев спн Алекса, кога је иснрва учпо Досптије Обрадовић 3 ). 2). Јовица, сестрпћ Младенов. 3). Мплан сии Миленка Стојковића. 4). Иван 5). Николча, пасторак Миленка Стојковића. 6). Вук Караџпћ 7). Милосав Здравковић — „Ресавац". 8). Стеван Новаковпћ из Смедерева. 9). Милоје Божић из Чумића. 10). Максим Ранковић из Остружнице. 11). Радован Дољанац „ „ Дакле, у првој години живота ове ,,велике школе" бпло је свега 11 ученика. Тај се број доцније умножио, али коликп је био, ми не знамо. Од ових ђака, који су слушали М. Радоњића, Вук помиње Л.азара Арсенпјевића — Бата-Лаку и Лазара Поповића. ') ВукКараџић: » Правителствутшди сов ^ тђ сербск1и" страна 57. 2 ) Ш(1. а и Ђ. С. Ђорђевић-. Сииа Милутиновић Сара.јлија у наномени једној. ') П о и е н и к стр. 457.

Прва учионица прве српске гимназије изгледала је оваква од прилике: Соба повелика, с неколико геограФСкцх мапа, а место клупа слампе столице, на којима су седели први ученици прве српске гимназије. Ова тако звана велика школа са свих поменутих осам предмета свршавала се за три године. Какав Је правац и какав је језик био у овој првој српској гимназији можемо лако одредитп. Већ нз онога, што смо реклп о основној школп, видп се од прилике какав је иравац вејао у просветн, па такав исти правац вејао је и на овој „великој школи". Језик је био нека смеса између словено-српског и црквеног језика, алп изгледа према оним одломцима од песама, које је навео Вук у „Правителствуготцем сов^ту" на стр. 85., 86. и 87., а које је саставпо И. Југовић, изгледа да је преобдађивао српски. Но о томе другп пут. Овпм смо готовп са школом и школовањем у Србији од 1804.-1813. год Но да на овом месту напоменем још две ствари. Прво то, да и за време првог устанка нашег, манастири нпсу наиуштали свој стари рад. Жича, Сгуденица, Благовештење, Манасија, Вољавча, Враћевшница п други манастирп, такође су имали по неколико ђака, које су уиућивали писму и књизи. Поред тога, на другом месту, да н&поменем да је и сам „врховнп вожд" а и „сов^т" желео да потпомогне просвету и школовање у народу, јер су на сваком кораку осећалп иотребу пшодованих људи. Отуда и постаде почетком 1811. год. мпнистарство просвете, онда звано „попечителвство просв^шешн народња", а први српски мпнпстар просвете Досптије Обрадовпћ, јер то беше за онда најнаучеппји Србпн. а као таквог признаваше га и сам Кара-Ђорђе. Он је иостављен за министра просвете 18. Јануара 1811. год. Диплома му гдаси: „Високоучени г. Доситеј Обрадовић, здравствујте! „Труди вапш, отачеству жртвовани, истпнита ревност довољно нам доказана, и свпма познато високоученпје ваше, обратидо је моје п цедога собранија вниманије на вас: всего вошоминаније возбудидо нашу признателност. „В знак наше признателности, а впшег отли. чија и награжденија, опште сагласно избирамо, именујемо и аостављамо Вас членом совета и аоаечитељем аросвешченија народња. Уверителну надежду имам, да ћ.ете вн охотно, приликом овом ползоватп се, којом небројене ваше заслуге за отечество, у новом важњејшем делу