Просветни гласник

8

ФИЛОЗОФИЈУ

3.) њихови закључци, 4.) њихова примена На ова четири питања одговара: 1.) психологија, 2.) логика, 3.) метаФизика, 4.) морал. Изучавање ових четирију питања, као што смо видели, чини ФилозоФију. Ну осим овихнитања ФилозоФија се бави и о нитању — шта је лено, и наука, која нам говори о условима леноте, назива се ествтик а. Филозофија се дакле састоји из ових делова: исахологиј а, логина., мвтафизика., морал , естестика. В. Вредност филозофије. Свака наука, као што смо напред показали, има двојаку вредност: практичку и спекулативну. Исто је тако и са филозофијом . ФнлозоФпја изучава најопштија питања, она, дакле, која морају занимати сваког човека, а поједине науке се међутим обрћу само у уском кругу својих посленика. И на тај начин филозоФија заслужује пажњу свију. Кога могу да не занимају: сазнање властитог духа (психологпја) и стредства којима се постиже истина (логика)? Како би васпитање могло биги потпуно, кад нам оно не би дало појма о сви.и тим највишим питањима? ФилозоФија се, дакле. бави о питањима, чија решења треба да занимају у највећој мери сваког ч >века. Она испитује унутрашње особинечовекове; а зар може бити узвишенијега задатка за човека, него да упозна своју унутрашњост, која му је уједно и огледало за спољашњи свет него — грсдд , 1 ошут6р>

IV. Филозофска пропедевтика, ФилозоФска је нропедевтика (теуотсшдеугглтј п- / ргј, припремна наука, вештина) принрема, увод у ФилозоФију. Проиевдетика је збир потребних знања за изучавање једне науке или вештине. И у развигку наука, као што то напред видесмо у разредби наука, има реда, и ми многе науке не можемо са успехом изучавати, ако се пре тога нисмо упознали с наукама, које им претходе. Гдекоје науке. које су саме за се самосталне, пропевдетике су за друге науке. ГеограФија је самостална наука, али је пропедевтика за историју, као и математика за механику и астрономију. Тако је и код вештина, нижих и виших. Гвожђе, кад се јако усија, лако се превија и кује у разне облике. Знање својства гвожђа пропедевтика је за занат ковачки. Ко жели да постане сликар, мора се нрво упознати са својствима боје. Као пронедевтике за филозофију узимају се психологија и логика. Обе ове науке се само узимају као пропедевтика, пошго нам је знање њихово потребно за разумевање и расправљање питања филозофских; али оне у ствари нису само увод у филозоФију, но, као што смо видели, самосталне науке ФилозоФске, саставни делови филозоФије. У најновије се доба много ради на томе, да се психологија доведе у што тешњу везу оа физиологијом и отргне од филозоФије, а уведе у ред прпродних наука.