Просветни гласник

2

Л 0 Г И К А

и битни циљ сазнање, али циљ психологије је, да сазна рвалне облике наших умних операција, а циљ логике је, да сазна идеалне облике њихове.—И једна и друга могу водити практичним резултатима. С једне стране, законима, које је открила исихологија, користе се заиста педагогија , политика и т. д., као што се физичним законима, које су откриле природне науке, користе индустријске вештине; — али о природи духовној је истинито као и о природи материјалној, да јој се може заповедати само покоравајући се њезиним законима: па1;игае пон Ш81 рагепс1о нпрега! (Васоп). Са друге стране, законима, које поставља логика,, можемо се такође користити, било да нам послуже као критерујум (мерило), да бисмо разликовали ваљане судове и закључке од оних, који то нису, било као иравила, којих треба да се држимо, ако хоћемо сами да изводимо ваљане судове и ваљане закључке. Подела логике. Дух људски истражује истину науком. То претпоставља: 1. с.редство да се истина открије; поступак, метод (начин), да се истина постигне; 2. средство да се откривена истина као такова позна, и од заблуде одели; или, као што се то у науци назива, к ритеријум истине. Треба дакле знати којим средствима се налази истина и како се, једном пронађена, као такова упознаје. То знање чини логику. Логика се, према томе, са свим природно дели на два дела: 1. Аогика арактична , говори о средствима подобним да открију истину. И логику практичну делимо на два одељка, јер она треба да нас унозна : а. са оаштим иостуицима, који се при"мењују у свима наукама: посматрање, класиФнкација, индукција, дедукција и т. 'д. б. са иосебним методима, које примењује свака група наука (математична, физична, природна, социјална), комбинујући у променљивим пропорцијама ове разне поступке. 2. Логика критична, говори о томе, да ли нам ови поступци и методи допуштају да постигнемо апсолутну истину, и да ли има средстава за разликовање истине од заблуде.

Ова се подела веома разликује од уобичајене поделе на логику формалну и на логику иримењену (методологију). У логици Формалној изучавали би се «услови облика", са којима се мора слагати једна представа, један суд, један закључак, да небисмо упали ни у какву унутрашњу грешку, но да бисмо задовољили дух којим постају. У логици примењеној изучавали би се «услови ствариости", са којима се мисао, суд и закључак морају слагати, да бисмо..*могли верно приказати стварност. Према томе било би двеју истина: истина у односу на дух и истина у односу на ствари, свака имајући своје услове и своја посебна правила. Ну истина је само једна ито она «у односу на .ствари". Од мале је вредности, да ли је дух задовољан судовима које поставља, ако ти судови не исказују праву природу ствари. Према томе се и само један ред правила може поставити, да би се постигла истина, и та правила чине логику ирактичну. И сад, пошто је средством тих појава постављена наука, преостаје још питање, шта вреди га наука: а то је предмет логике критичне. ПРАКТИЧНА ЛОГИКА. I. Посматрање. Први је посао науке, да сабира чињенице. Прва је дужност научника да примени своје подобности опажања на изучавање природних чињеница, т. ј. да иосматра ирироду. И тако наука почиње по потребипосматрањем. Чиме посматра научник? 1. Он иосматра својим чулима и то нарочито чулом слуха и вида. Да би нам могла дати тачна извешћа о спољашњем свету, чула морају бити у савршеном стању. Али чула ма како да су савршена, ипак не могу имати ни свега потребног домашаја, ни сву потребну тачност. да би разликовала ствари веома удаљене ибесконачно мале елементе ствариприступачних. С тога се указала потреба, да се чула потпомогну инструментима, који им повећавају снагу; тако телескоиом примећујемо небесна тела, која су изван граница нашег обичног виђења ; микроскоиом упознајемо најмање појединости у саставу неорганских тела и живих бића. Шта више,