Просветни гласник

Д 0 Г И К А

инструментима се и замењују потпуно наша | чула; тако уместо да процењујемо температуру руком, продењујемо је терм <метром ; уместо да судимо о једном предмоту по утиску, који он чини на наше око, судимо о њему по утиску тачнијем и сталнијем, који чини на плочу Фотографску ; уместо да меримо контракцију мишића, покрете срца, растење биљака оком или пипањем, ми их обезујемо да обележе сами, аутоматски, пругу своје измене на цилиндру регистратора-апарата, а то је једино научно средство за тачно мерење. 2. Али ни чула ни инструменти нису довољни за посматрање, у ствари својим духом посматра научник. И заиста, духје, који пре свега управља испитивањем. којн гони научника да истражује у овоме или ономе правцу, да се у посматрању задржава на извесном реду чињеница, остављајући навлаш из вида друге редове. И дух је који, затим, пошто је посматрање извршено, тумачи то посматрање, одаје музначај, сређује га међу слична посматрања, и чини да ступи са овима у Формацију науке. Дух, једном речју, учествује без престанка у посматрању: пре чула, да би им дао подстрек ; у исто доба са чулима, да би примио њихова извешћа; после њих, да би средио њихове податке. Које каквоћв духа треба да задобије посматрач ? Његов дух треба да је обузет правом заинтересованошИу научном т. ј. да љуби науку ииспитивањекоје чини; дај енекористољубив т. ј. да љуби науку радиње саме, ане ради користи, па ни ради славе коју битиме могаозадобити; треба даје триељив т. ј. да не устукне испред великих радова, и да прими све тегобе радиистине; треба дајенајзад неиристрастан, т. ј.даФакте испитује без икаквог предубеђења, да истраживање врши искрено, да не тражи прилагођење Факата систему унапред утврђеном, и да је готов примити резултате посматрања, па ма они били и у противречности са мислима, које су му биле дотле драге. Оваке особине су бесумње ретке, али њихов стицај једино чини правог научника. Ну ка 0 што је научнику, па ма он имао изв Рстан вид, потребна помоћ инструмената, ис т0 тако није довољно ако је обдарен свим својствима напред поменутим, већ су му пот ребни и извесни инструменти исиитивања,

ј приовојени његовој природи. Ти инструменти духа су стечена знања. Посматрач мора знати унапред, какво је стање науке по предмегу, коме приступа. Иначе би ризиковао, да предузме бескорисна испитивања, ако би изучавао питање већ расветљено: може бити да би дошао и до лажних резултата, кад се не би обазирао на податке већ задобивене. Његово посматрање, да би било с успехом предузето, треба да је управљено на одређену тачку, на којој се маука зауставила, ну где је потребно још накј надног истраживања; за посматрање је потребно за тим, како би са успехом могло бити протумачено, да је расветљено с помоћу свију података, којима наука већ располаже по истом питању, или по питањима сродним. Наука стечена, т. ј. знање свега онога што су други пре њега пронашли, прави је инструменат ислраживања за дух научников. Претпоставимо сад научника са свим тим средствима. Како ће дужан бити да чини своје иосматрање? Мора, пре свега, у свом испитивању пазити да буде: 1. тачан и одређен, т. ј. да му се не омакне ништа у чињеницама, које се производе пред његовим очима, и да не дода ништа; 2. методичан, т. ј.-да не посматра по случају, но на против, да изводи редом своја посматрања, на начин, да би могао извести скуп закључака, који би тачку по тачку одговарао на нитања што их треба решити. Најзад, који су Факти, на која треба научник да обрати највећу пажњу? Ргапс18 Васоп (1561 —1626), који је први означио правила заметоду посматрањау свом главном делу Мопит Огдапит-у*) , изнео је и категорије Факата, о којима треба да се научници нарочито баве. Најглавније категорије, које истиче, јесу ове: 1. Факти очигледни и скривени, т. ј. који јасио показују или са свим скривају особину, која се изучава ; нпр. ако хоћемо да изучавамо звук, то треба да изучавамо случај у коме је његово распростирање најактивније, и у коме је апсолутно задржан, због природе околине, која га окружава.

*) За раздику од Ог^апоп-а грчког ФилозоФа Ариетотела. Издаваоци деда Аристотедових издали су сва његова логичка дела под натписом Ог§апоп (оруђе), иошто се догика сматра као оруђе за све науке.