Просветни гласник

.1 0 Г И к А

2. Промена, посматрања. Посматрањем се сазнало, да се појава јавља на ком датом градивгу (материји), да се нпр. звук распростире у стаменој околини; експериментовањем се истражује, да ли ће се моћи извршити и на другом ком градиву, да ли ће се нпр звук моћи распростирати и у течној околини. —-Појава се изводи, вели посматрање, са датим узроком-, експериментатор се пита, да ли ће се моћи јавити и са којим другим узроком. Искра се производи у природи сусретом двају електрисаних облака; експерименат истражује, да ли се јавл,а и сусретом електрицитета у човечјем телу са електрицитетом у једне машине. — По посматрању појава се јавља на том месту , у том времену , толиког је трајања. и толике је јачине. Експериментом се истражује, да ли се неће моћи јавити ина другим местима, у другим тренуцима, да ли ће моћи дуже или мање трајати; да ли ће моћи бити разне јачине; да ли се неће моћи поступним модиФикацијама изменити мало по мало сав облик њезин и све последице. 3. Обртање посматрања. Под тим називом разуме се данас иротив-доказ. На пример, природа нам показује како се комбинују два тела и како синтезом стварају треће; експерименту ће пак бити задатак да ана лизом раствори то треће тело у његове примитивне елементе. 4. Примена посматрања. Природа прва даје човековим очима примере испаравања. Угледајући се на те примере, човек је могао створити вештачки појаве испаравања и применити их на разне корисне употребе (нпр. алкараза.) 5. Пренос посматрања, Овим се изналази, да ли је оно што је као истинито пронађено у области једне науке или вештине, уједно истинито и у области друге науке или друге вештине. 6. Остаје најзад, као последње средство научниково, оно што је Васоп назвао случајностима експериментовања, и што је велики физиолог С1аис1е Вегпа.гс1 у своме делу л 1и1,гос1ис1Јог1 а 1а тес1есте ехрептепШе" (увод у експерименталну медицину) назвао ексиериментом за виђење (ехрепегасез роиг уојг). Ако сви правилни поступци експериментовања не дају довољне резултате, то научник може наставити још истраживање експериментима случајним, без тачно од-

ређенога циља, да би видео шта ће испасти из тих својевољних комбинација које изводи Многи је красан проналазак постигнут тим случајностима. III. Резултати експериментовања. Пошто смо упознали поступке експериментовања, то можемо лако извести резултате и користи које нам оно даје: 1. Факти, које нам оно даје, многобројнији су но они од простог посматрања, пошто их можемо обнављати кад год хоћемо; за тим, ми их умемо стварати вештачки и можемо их понављати све дотле, докле год мислимо, да можемо што из њих научити. 2. Они су такође новији. Експериментовањем створили смо Факте, по којима нам просто посматрање не би никада могло дати примере, као падање тела у празном простору, лучење оксигена и хидрогена. 3. Они су јаснији. Просто посматрање казује само да тешка тела падају на земљу. Експериментовање осим тога може да каже и по ком закону иадају: довољно је да се само употреби Акжооб,- овамашина. Исто тако нам посматрање казује само, да се атмосферски ваздух може удихати; али једино експериментовање нам може рећи тачно растварајући ваздух у његове саставне делове и изводећи учине тих разних гасова постепено на човеков организам, који се једино удише, и који је подобан да одржи живот. 4. Пошто су јаснији, то су и оиробанији : са већом поузданошћу семожемо ослонити на њих изводећи следове и извлачећи законе. III. Индукција. Операција, којом полазимо од Факата, добивених посматрањем и експериментовањем, до закона, који управљајутим Фактима, назива се индукција. Закон је стални и општи однос, који постоји између узрока и његовог учина. Према томе, пошто нам је дат Факат треба — да бисмо поставили закон што њиме управља: 1. да нађемо његов узрок; 2. да између тог узрока и њега поста| вимо општи однос.