Просветни гласник

п к а

То су два реда операција, који се налазе у свакој индукцији и које ћемо сада испитати. I. Истраживање узрока. Који метод треба употребити да бисмо натли узрок ког датог нам Факта? A. Прости мвтод, Метод, који сеобично употребљава, да би се нронашао узрок, врло је прост: он узима као узрок ког Факта онај Факат, који му обично претходи. Ватра је узрок жеготини, јер смо се увек ожегли, кад год смо руку приближили ватри. — Ну овај метод води многим заблудама. Муња претходи грмл>авини; да ли ћемо рећи с тога да јој је она узрок? Да богме да не, међу тим требало би да то признамо, ако примимо обични метод. Тај је метод дакле непотпун и не може се гхримити. B. Научни методи. Научници поступају друкчије. Ево како они закључују. Ако је један Факат био потпуно усамљен (изолован) у природи, и ако се одмах за њим појавио други Факат, то бисмо могли бити уверени, да је први узрок другоме; пошто се никоји други Факат није био појавио, то никоји други није могао ни извести други Факат. Али у ствари није увек са свим тако: никад се не јавља један Факат потпуно изолован, а да се никоји други не изводи у исто време; кад видимо, да за првим Фактом следи други, то се можемо увек питати, да ли му је заиста тај први узрок, или који други Факат, који се у исто доба догодио. Очигледно је, дакле, да треба тежити за тим, да се вештачким начином ириближимо том идеалном стању, у коме ће претходни Факат бити сам, и који ћемо према томе моћи сматрати као узрок последичном Факту. Али како можемо то постићи? Природа нам даје претходнн Факат, заплетен читавим редом других Факата, али ако умемо мишљу, т. ј. својим закључивањем, оделити све оне Факте, који не могу бити узрок проучаваног Факта, то ћемо по потреби овим одељивањем (Васоп вели рег гејесИопев (1ећИа8) изнаћи прави узрок. И то је баш оно што чини науку. Четири метода су означена, којима се долази до тог циља. (Јоћп 81шиЧ МШ, 1806 —1873, чувени филозоф енглески, дао нам је у својој „Индуктивној и дедуктивној догици >) одређену Формулу за те методе; у

осталом и Васоп је прва три са свим јасно запазио). Ти су методи: 1. Метод слаг&ња,. — Треба изнаћи узрок Феномена (појаве) који ћемо назвати а Првога пута овај Феномен се јавио заједно са Феноменима 5 и с. Тада је том реду Феномена претходио други ред Феномена А, В, С (Факти А,В,С називају се аретходни , Факти а,5,с иоследични факти). Другога пута Факат а беше праћен Фактима (I и е; а тим Фактима беху претходни А, 0, Е. Узрок Факта а не може бити други, но један од Факата који су му претходили : А, В, С, 0, Е. Али се непосредно види, да то не може бити ни В ни С. јер кад се по други пут а појавило, тада ни В ни С не беху међу претходним Фактима; то не могу бити ни В ни Е из разлога, што првога пута не беху међу претходним Фактима од а. Тражени узрок може бити само А, јер се оба случаја слажу у томе. — Конкретан пример. Тражи се узрок звука. Скупимо случаје у којима смо чули нроизведене звуке. Ево два звука веома различна: први полази од покренутог звона , други од ударања у бубањ. Упоредимо сад та два Факта. Упоредивши та два реда учина ми ћемо наћи нечег заједничког, као произвођење звука, и нечег различног, као природу звука. Исто тако, упоређујући два реда узрока ми ћемо наћи нечег заједничког, вибрацију звучног тела, и нечег различног, природу тога тела. Из тога ћемо извести, да учин који остаје сталан, продукција звука, полази од узрока, који остаје сталан : вибрација једног тела. И тако смо научно поставили узрок истраживаном Факту. 2. Метод разлине. Тражи се и опет узрок Факта а. У једном случају видимо, да се изводи серија (ред| Феномена а, в, с као след серије претходних Факата А, В, С. У другом случају појавише се сами Факти В и С, а след им је био само 5 и с. Из тога се изводи, да је узрок Факта а Факат А. Зашто? Зато, што му не може бити узрок ни В ни С; и заиста, у другом случају В и С се појавише, али без а, а да су му они прави узрок, они се не би могли без њега појавити. — Пример. Један човек иопије ракију, за коју се мисли да је отрована, и он умире брзо за тим. Закључује се, да је узрок његове смрти уношење те течности у желудац, јер он беше на тренут пре