Просветни гласник

7

тога сасвим здрав, и сви узроци, који сумеђу тим дејствовали на његово стање здравља, били су исти: уношењем сете течности једино произвела диференција (разлика) између два реда узрока, и та разлика је била довољна, да буде узроком смрти. 3. Метод истовремених иромена. Истражује се узрок Факта а. У првом случају имамо ред Факата а 6 с, који се јав.Бају после реда узрока А В С. У другом случају, Факти 6 и с остају исти, као и узроци В и С, Факат а се мења, нпр. у јачини и постаје а'; и у исти мах се и констатује, да је у серији претходних Факата Факат А' заменио Факат А. Сада имамо Факто А' В С, које прате а' ћ с. Из тога се закључује, да је а учин од А, јер не може бити учином гга од В ни од С, пошто су ови остали стални, кад се а само променило; промене учина имају свој осиов у промени узрока. Према томе, узрок Факта а је А, јер се тај узрок истовремено изменио кад и Факат а. — Пример. Пењући се уз брдо, видимо да се висина барометра мења. То је с тога, што је притисак атмоСФере узрок пењању и спуштању живе, јер од свих узрока, који би могли утицати на висину живиног стуба, притисак атмосферски је једини, који се у истини — као што нам искуство казује — у исто доба мења са нивоом живе. 4. Метод осгагка. Овај је од свију метода иајпростији. Претходни Факти су А В С, последични а5с; ред а5с је учин реда АВ С; ако се могло изнаћи, ма каквим средством, да су 6 и с узајамно учини Факата В и С, то можемо из тога закључити, да је а учин Факта А. Јер ако истражујемо узрок Факта а у реду АВС, па кад одузмемо ВС (односн« узроке Факата 5 ис), остатак је А, који према томе мора бити узрок Факта а. — Пример. Кретања планете Урана протумачеиа су целокупношћу познатих узрока; неправилност покрета мора да је какав преостали Факат, који се није могао предвидети, јер му је узрок непознат, нпр акција које још непронађене планете: и оваким закључивањем се и дошло до нове планете Нептуна. Једном речју, тражећи узрок ког датог Факта, научник изоставља све претходне Факте, који му не могу бити прави узрок; на тај начин он долази до једног јединог претходног 4 Факта, који је у истини и узро-

ковао дати Факат, и он га проглашује његовим узроком. Н. Постављање општег односа између узрока и последице. Пошто је узрок пронађен, то остаје још једна операција. Треба поставити везу између њега и учина, доказати, да између та два Факта постоји однос узрочности. Ну то још није довољно; нама је потребан и ошпти закон; оно што ми хоћемо, то је, да сазнамо ка ко се дати факат изводи у свима могућим случајевима До сада смо сазнали, како се и којим узроком појавио у једном посебном случају; сазнали смо, дакле, само посебни однос узрочности. На који начин ћемо од посебног односа доћи до опшгег закона? Ова тешкоћа није никаква за научника. Вез устезања научник оглашује онај узрок, који је нашао у ком посебном случају, узроком датог Факта у свим могућим случајевима. Однос, једном између њих постављен, може се дакле генераловати (учиниги општим) и поставити као општи закон. Ово генераловање поставио је научник на основу овог великог иринципа: «Исти узроци изводе увек исте учине». Примењујући овај принцип на посматрани случај закључује непосредно, да ће узрок А бити увек узроком Факта а, као што је то једном нашао. Тај велики принцип, на основу кога је извршено то генераловање, назива се иринцииом узрочности. IV. КласиФикациј а. А. Природа. класификације, њезине оиерације. Опсервација (посматрање) Факата је основсвакенауке. Али пошто су Факти једном пронађени, го, или можемо непосредно откривати њихове узроке и постављати законе индукцијом, или је, напротив, неносредно откривање закона немогуће. У овом случају принуђени смо, да умножимо посматрањаи експериментовања, да бисмо сабрали и упоредили резултате, што ће нам их дати, те да покушамо, неће ли се они тим поређењем моћи генераловати: принуђени смо, једном речју, да иоделимо ка класе (разредимо) резултате посматрања и експериментовања .