Просветни гласник

10

Л 0 Г И К А

ката, које треба разредити, тачно посматране, ако су упознате међу њима ознаке доминаторне, и ако се нарочито њима послужило при груповању Факата. Само је така класиФикација кадра да успостави природни ред. Ну при свем том не можемо се надати да ћемо постићи класиФикацију бића од апсолутне исправности , и то из ових разлога : 1.) Човечји је дух несавршен, његова посматрања и закључивања неће бити никад апсолутно тачна. 2.) И природа је сама ћудљива. Она, у ствари , није постројена по каквом геометријском плану од савршене правилности ; као и сам дух, има и она својих одвојености и неправилности. Нека бића, као на пример ленивац, имају ознака, по којима се приближују највишим редовима сисара (облик удова), а имају и таких (немају готово никаквих зуба) који их, напротив, бацају у најниже редове те групе животиња. Како, дакле, разредити такова бића ? То су тешкоће, што сметају научнику да постави класе, на које се могу разделити бића што сачињавају природу. Задатак класиФикације је, дакле, тегобан. Али, да ли је истина, као што се по некад вели, да је класиФикација немогућа ? Вели се: бића — томе нас је научио закон еволуције — трансФормују се без престанка ; ниједна индивидуа није сасвим слична другој; према томе и њихово савршено слагање је немогуће. Чини се, као да би се из тога дало извести, да и немамо логички права покушавати извођење природних класиФикација, ако пристанемо уз теорију еволуције. Али за то нема никаква етварна основа. Напротив, пристати уз теорију еволуције не значи никако учинити класиФикацију немогућом. Јер, по тој теорији, ако се индивидуе трансФормују, свака од њих наслеђује од својих предака и оставља својим потомцима известан број заједничких ознака, које чине тип расе. Има, дакле, велике сличности између индивидуа, посталих једна од других, и између индивидуа, посталих од заједничког претка. Груповање, класиФиковање је, дакле, могуће. И класиФикација је, тако схваћена, најбоља између свију класиФикација; она нам најбоље износи ред у природи , јер је то класиФикација генеалогијска, која ислеђује

односе и сродства бића не само у простору (као што то чине класиФикације које поређују само разна бића што постоје у садашњем тренутку на земљиној површини), него и у времену. Она је, према томе, потпунија, тачнија но свака друга. Теорија еволуције не само да не побија вредност класиФикацији, но, напротив, даје класиФикацији идеју водиљу, која јој допушта, да се највише приближи савршенству. V. ДеФинициј а. ДеФиниција (одредба) је операција, која се јавља у свима тренуцима нри грађењу науке: у почетку, у облику деФиниције речи; у средини и на крају. у облику деФиниције ствари. А Дефиниције рвчи. Пре но што изучавамо једну ствар, треба да означимо смисао термина (израза), којима ћемо се служити у том изучавању: треба дефинов&ти (одредити) речи, које ћемо употребљавати. На пример. пре но што почнемо изучавати «троугао," потребно је да протумачимо саму реч „троугао." Ова врста деФиниције јавља се. дакле, у самом почетку науке. Обично се вели да су деФиниције речи слободне. Тако се н. пр. вели, ако ми се допада да троугао деФинујем као . «Фигуру од четири стране," то мије слободно, под условом дазакључујем о томе, што бих тако назвао атроуглом,® као што се закључује обично о четвороуглу. Ну то је право цепидлачење. Употреба и етимологија довољно утврђују смисао речи троугао, и обележавају доста тачно, да та реч значи «Фигуру од гри стране. м По логици би се то могло учинити, и та би се деФиниција могла изменити, али ко би то право употребио, био би претеран. Напротив, друге су две особине које тражимо од деФиниција речи. Оне треба да су: 1) јасне; 2) неароменљиве, тј. онај који их је Формуловао у почетку једне науке, треба да их као такове очува у читавом реду свога закључивања ; без тога би упадао у непрекидне заплете. П. Дефиниције ствари. ДеФиниције речи јављају се нарочито у математичним нау-