Просветни гласник

и сметње, пошто научник може увртети себи у главу своје схватање, и ако му Факти очигледно противрече. Ну ова сметња није ништа према користима, које обично има хипотеза. Хипотеза, са радовима које изазива, води коначном потврђењу истините теорије, она је истина наслућена, пре но што постане истина доказана. Ако се пак не може са свим потврдити, ако постане даљим истраживањем само вероватном, то је ипак та тековина одвредности; у најмучнијим проблемима науке вероватноћа је од велике користи. Ну ако се докаже и да је са свим лажна, и тада нам је хипотеза учинила праву услугу, јер изазивајући истраживања својих присталица, који желе да је потврде, и својих противника, који желе да је оборе, она тиме збира за науку нове Факте; хипотеза је алхимијска (постојање ФилозоФскогкамена. камена мудрости) данас осуђена, али зар није дала прва градива хемији ? Хипотеза, дакле, чини на сваки начин драгоцене услуге науци. И кад би се искључила из науке, било би од велике штете по науку саму. Б. Разнр врсте хииотеза. На што се односи хипотеза ? Колико разних врста хипотеза треба разликовати ? Хипотеза има две врсте: 1 .) Сви су фшти иознати. Хипотеза се тада односи на закон, који њима управља. Посредством хипотезе замишља се : а). било само постојање односа између два позната Факта; пример : замишља се, да је мозак узрок мисли; б). било тачна Формула тога односа, тога закона (постојање њихово претпоставља се као познато); тако, знајући да се планете крећу око сунца, астрономи су поставили разне хипотезе о њихову кретању (кружно, елиптично итд.). 2.) Илије само један факат иознат, коме треба изнаћи узрок. Хипотеза се односи тада на непознат Факат, који је узрок познатом Факту. Да би протумачили појаве светлости, Физичари су поставили хипотетску супстанцу коју називају етером. Како чине они, обично, да би пронашли тај непознати узрок ? Ево како. Нека је познат Факат а, коме треба изнаћи непознат узрок А. Нека је други познат Факат в, аналоган Факту а, коме је познат узрок В. Научник ће тада овако закључивати : пошто је а аналого в,

то ће и његов узрок А бити аналоган В, и тако ће према узроку В протумачити и узрок А. Тако је, например, Венијамин Франклин (1706 —1790), знајући, да је искри, изведеној електричном машином, узрок судар двају електрицитета, и да је муња аналога тој искри, закључио, да узрок треску мора биги аналоган узроку електричне искре. и да се находи у судару двају електрисаних облака/ У овом случају, и у свима сличним случајевима, научник закључује ио аналогији. . Ми ћемо се у одељку, што је на реду, подробније упознати са овом врстом закључивања. В. Доказивање хииотезе. Главна је корист од хипотезе, као што видеомо, што нас води истини ; потпомагана искуством и закључивањем она се претвара у потврђену теорију. Од вредности је знати, кад се може рећи да је једна хииотеза потврђена. да је доказ извршен. Истинитост једне хипотезе може се извести из четири околносги: 1 .) Сама иростота хииотезе. Што је која хипотеза мање сложена, то се пре може нримити: јер на што замишљати сложене законе и узроке, ако су прости закони и узроци довољни, да се Факти протумаче ? На сваки начин да ово није апсолутан доказ истине: закони Кеплерови о кретању звезда су сложени, а опет су за то истинити; али до њих се дошло на тај начин, што су се поступно одбацивали најпростији закони, али лажни. 2). Број већ иознатих факата, које хииотеза тумачи. Што је број Факата већи, то више скаче цена хипотези: њезин је циљ испрва да протумачи познате Факте. 3). Број нових факата који су њоме откривени. Претпоставимо-ли, да је хипотеза истинита, то можемо из ње изводити послетке , а ако су иосле тога ти послеци искуством оверени , то је тада нбв доказ за хипотезу. Тако је атомска теорија, која тежи да облада у хемији, постала из изучавања већ познатих хемијских чињеница. Ну пошто је једном та теорија Формулована, могло се самим закључивањем предвидеги да, ако је та теорија истинита, морају постојати извесна сложена тела. И у истини, та су се сложена тела могла уопоставити. Овај доказ био је од велика значаја по ту теорију.