Просветни гласник

Л 0 Г И К А

15

II. Квалитвт. Суд је афирмативан (потврдан), ако тврди, да предикат припада субјекту ; пример : Сократ је мудар. Он је негативан (одречан), ако одриче, да предикад припада субјекту ; пример : сваки човек није мудар. Из тога излази да суд може бити : 1). Универзално афирмативан. Пример: Сви су Атињани Грци. У логици се универзално аФирмативни судови обелсжавају словом А. 2). Унивврзално негатива,н. Пример : ниједан човек није савршен. Ови се судови обележавају словом Е. 3). Партикуларно афирмативан. Пример : Понеки Атињанин је Грк. Ови судови обележавају се словом I. 4). Партикуларно негативан. Пример: Понеки човек није савршен. Ови судови обележавају се словом 0. Ова обележја А, Е , I, 0, узета су из латинских речи АШгто (потврђујем) и п Е§0 (поричем). Суд «сваки човек није савршен и , који има облик универзалнонегативног суда, уствари је партикуларно негативан, јер, тврдећи да сваки човек није савршен, дајемо маха претпоставци, да понеки човек може то бити. III. Суд је аналитичан, ако се предикат садржи већ у напред у субјекту, тако, да се судом само из субјекта изводи. Тако је н. пр. суд «три је веће од два» аналитичан: јер три је по деФиницији једиако 2 -ј- 1; да је три веће но двч, садржи се, дакле, већ у знању, које имамо о броју три. Суд је, напротив, синтетичан ако се предикат не садржи већ у напред у субјекту, већ му га морамо судом додати. Овај суд, н. пр. „ова пећ је топла", јесте сингетичан, јер се представа <с топла и не находи у знању које имамо о пећи, и ми можемо врло добро познавати ту пећ, а да не знамо, да је у овом тренутку топла. IV. Суд је аириоран (а рпоп), ако га можемо Формуловати, а да се ие послужимо искуством, кад је, дакле, сам собом очевидан. Он је а иостериоран (а ровЂепои), ако није сам собом очевидан, ако се може поставити само после учињеног искуства. Лако је увидети , да ће априорни судови бити обично аналитични : јер ако дух мисли да

може потврдити да предикат припада субјекту, и ако га у ствари није оверио, то ће се у најчешћим случајевима тај предикат находити већ у самој деФиницији субјекта. Обратно, апостериорни судови су обично синтетични: јер са свим би било бескорисно узети искуство у помоћ, да бисмо постигли само аналитичан суд, који је могао бити откривен и Формулован и а рпоп. V. Код судова разликујемо још суд исказан ио обиму , и суд исказан ио схватању. Ово нису две врсте разних судова, но то су гледишта, са којих можемо посматрати један и исти суд. Суд «сви су људи смртни" може означавати две ствари: а). «сви људи улазе у врсту бића смртних", према томе човек је сматран, као да улази у обим предиката «смртан» и тај је суд исказан «по обиму" ; 13). или, «код свију људи се налази предикат смртности", према томе предикат «смртан в сматра се као да улази у схватање субјекта «човек в и тај суд је исказан «по схватању". Од ова два начина посматрања једног и истог суда други је логичнији и бољи. Покушавано је, да се изнесе потиуна класиФикација судова, и да се сведу на неколико основних облика тврђења, која дух може исказивати о стварима с помоћу суда. Тврђења се називају грчки латгјуор^а, и према томе су типови тврђења назвати категоријама. Од тих категорија начинили су Аристотел и Кант принципе за своје поделе судова. Али то су празна подузећа. Та тврђења су у ствари безбројна, и најчешће без тачне међусобне везе. А. Правила о оиозицији судова.. Правила о опозицији (опреци) судова износе нам, како се може закључивати од једног суда на супротан суд, или суд мање општи. Постоји једна слика, с помоћу које се показују односи, које имају међу собом разне врсте судова. Ево те слике. Из ње се види, да два суда могу бити супротна по висини, по диагонали, и по ширини. Судови I и 0 су узајамно субалтерни (потчињени) судовима А и Е. Судови А и 0, Е и I, пошто су диагонално супротни, називају се контрадикторним (противуречним). Судови супротни по ширини А и Е су контра.рни (опречни) а 1 и 0 суиконтрарни. — То су