Просветни гласник
1
Прилог „Нросветном Гласнику"
ОПШТА ИСТОРИЈА
//■ к
3 А БИШЕ РАЗРЕДЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА
од СТЕВ. ЛОВЧЕВИЂА.
У Б 0 Д
ОПШТИ ПОЈМОВИ § 1. Задатак опште историје. — Општој је историји задатак, да опише све гдавније догађаје из живота оних иарода, чпји је рад утицао на доеадашњи развптак човечанства те је оно дошло до данашњег стања свог. Историски народи. — Према јачини утицаја што га поједини народи врше на развитак људсаи, деде се иа необразоване (дивљачке, варварске) и иросвеКеие (цивидизоване, кулгурне) народе. Оишта историја говори само о овим другим, јер они у главном и покрећу напредак људског друштва, стално уведичавајући његову тековину духовну и материјадну (умну и имовну). Историскп догађаји и узрочност у аима. — Као што су народи ра8дични по својој културној улози у наиретку читавог човечанстпа, таво су у животу једнога народа поједини догађаји раздичне вредности ио развитак народни. Историја се бави оним догађајима народног живота, од којих му је у главном зависио нанредак или опадање његово. — Ови , жториски догађаји, не теку један за другим без везе и међусобне зависности, него се један на други надовезују, један из другог развијају. Ово је т. зв. узрочност у историским догађајима. Историске идеје и личности. — Ну и ако међу историским догађајима има узрочности, дакле неке законитости, ипак нити су историски догађаји неминовни нити се дају с поузданошћу предвидети. Јер ма колико да су они последица потреба и тежња неког времена („историске идеје«), ипак ток и правац њихов у многоме зависи од дичног рада појединих, знаменитих људи тога доба (вдадари, државници, научници, уметници, иронадазачи и т. д.). Као носиоци и представници појединих мисди и тежња, ови ве.лики људи су
од Јаког утицаја на ток и иравац иеториског развитка, јер својим радом убрзавају или успоравају напредак или опадање народно. § 2. Историски извори.— Сви споленици живота и рада неког народа јесу историски извори, одакде црпемо доказе за минуде историске догађаје. Изворн су раздични но значају и поузданости, што завпси од кудтурног развитка самог народа. Извори су двојаки : 1. Неиисани , у које долазе : а. гра/јевине и друге творевине људских руку : ликови, оружЈ "е, посуђе, оруђа, грбови (хералдика) итд., све без натписа. Испитивањем ових извора бави се археологија; б. језик, који својим речима и њихним скдопом може да нокаже ступањ образованости народне и сродство међу ндемени.ча и народима (лингвистика). в. усмена иредања, у која долазе разне гатке (легенде) и иесме из живота народног иди вере његове (митологија). 2. Писаш су извори : а. натииси на зградама и другим споменицима, на новцима (нумизматика), на печатима (сфрагистика) итд., чиме се у опште бави еииграфика; б. листине (повеље, уговори, закони), и заииси на металним или каменим идочама,на па пирусу, пергаменту итд.; в. летоииси (анади, хронике), у којима су забележени разни догађаји но времену. § 3. Значај геограФије и хронологије по историју. — Како развитак историског живота народног много зависи од земљишта на коме народ живи, то је за разумевање догађаја потребно и познавање земље на којој се они дешавају. Како пакдогађаји теку једанза другнм,то им се мора и време одредити и по времену се они распоредити. Отуда су геограФија и хронологија права поддога за историју.