Просветни гласник

4 ОЦШТА ИСТОРША

Граннце и земл.е Старога Света. — Стари су геограФи (Ератостен, III. ст. пре Хр.) узимади реку Таваис (Дов) као грапицу Еврони и Азији. На западу им је био познат Атлаиски Океан који се Херкуловом Отоком (Херкулови стубови, дан. Гибрадтар) везује за Унутрашње (Средоземно) море. Ово је море одвајало Европу од Африке а његови дедови : Егејско море (Ар^ипедаг), Хелесаоит (Дарданели), Лроионтис (Мраморско м.), ТрачкиБосфор (д. Б >соор) и ЛонтЕуксин (Црно Море) са својим затоном, Лалус-Меотисом (Азовско море) и Еимерским Босфором (отока Керч), одвајали су Европу од Азије. Гранида Азијц и Африци била је превлака Арсиное (Суец) и Арабиски Затон. Неки су геограФИ Азију цружали до Нила. — Земље историских народа Старога Века јесу у Африци: Мисир; у Азији: Сирија (Февичани, Јевреји), Месопотамија (Асирци, Вавидонци) Иран (Миђаии, Персијаици) Индија (Инди); у Евроии: Грчка (Јелини) и Италија (Римљани).

§ 8. Народи у старој историји. — Општа се историја у главномс бави само народнма средоземнерасс (траге), јер су онн од вајкада били скоро једпнп представницн и носиоци људске образованости. Једнаки можда својпм пореклом (од Нојевпх сннова?), народи ове расе деле се, по Језицпма. у два главна стабла: индо-евроаско (ЈаФетовци) и семитско (Сииовци). Као реке пз својих врела, растураху се народп ова два стабда из скојих домовина (Кавказа?, Месоиотамије?) док, у току многих столећа, пе прекрилише читаву Евроиу, северпу Африку и заиадну Азију. — Као културии народи најпре се јављају Семићанп, па тек доцннје Индоевропљани.

СРЕДОЗЕМНА РАСА (ТРАГА) |

Аријанци Семићани (Индоевропљани)

Западни Источни Западни Источни Семићани Семићав!! Аријанци (Евр.) Аријавцч (Аз.) (Хамићани)

| | Асирци Феничани Јеврејп Арапи К.елтско-1'рчко- Германо-словен- Иравци Ивдн Мисирцн Северно-Африитадичка група ска група чани (Маври, Вербери итд.)

Келти Грко-Ита- Германи Летолици Словени

I Грци Италици Дети Словени

I. И С Т 0 Ч Н И Н А Р 0 Д И, 1. МИСИРЦИ. Земља и народ. § 9. Земљиште. — Миеир или Египат (миспрски: Кемт = земља црница) је долина око доњег тока реке Нила („земља гаго је Нил плави"). То је доста узано земљиште, 15 — 20 км. средње шнрнне, а дужине скоро 900 Км. (од Сијене до Средоземвог Мора као од Атине до Београда). Има природних граница са свију страиа : са и. п з.: либнсау и арабиску планинску косу, управо, пвице високих пустпња што су око долине ; на ј.: стене у Нплу код Спјене (I. катаракта), иза које је Етиопија (дан. Нубија); на с. је Средоземно Море, пред кпм је баровпта нпзпја, Делта, у коју речна долив 1 прелази ниже Кајпра. Ове ириродне гра-

нице нилској долини најчешпе су билс и иолитичке међе мисирској држави. — Долииом овом тече Нпл, који је, својчм редовним нлављењем, чини веома плодном (зиратне земље свега за половину Србнје). Нил. — »Мисир је дар Нилов« рекао је још Херодот. Да није Нила, пустиња би, одиста, сишла у долину; с њиме је пак Мисир права житница. — Сваке године, пред дугодвевице, Нил почне придодачити од јаких тропских виша у полутарским крајевима, где су му извори , и од копњења снега на хабетким пданинама , те за једно стотину дана пепрестаног надолажења, излива се и плави долииу. Кад вода осекне, остаде натопљена земља и плодан муљ, што Мнсиру и даје ведику родност. И како је киша тамо велика реткост, то су нилске поплаве права благодат за Мисирце , те и није нпкакво чудо, што су га они и обожавали, славећи га за доброчинства која им даје („Сузе Изидипе узрок придоласку Нилову«), Да поплаиа буде благотворна, Нил треба да придође 6—8 м ; у оба друга случаја, може да наступи гдадна година иди помор с неоцеђености земљишга. С тога су Мисирци од најстаријих времена копади канаде и језера да регудују његове поплаве.