Просветни гласник
ОДШТА ИСТОРИЈА
5
Последице нилских иошлава. — За ове поплаве тесио је везана читава вултура мисирска: 1. Огуда је долазила плодност а с овом рани развитак зенљарадње , и стварање мисирске државе; 2. редовност у плављењу помагала је развитку астрономске науке (из астрологије); 3. нотреба у каналама и насипима подстидала је напредак рачунског и грађевинског знања (математика, геометрија). § 10. Народ. — У старом је Мисиру било народа двојаког порекла: црнкастих староседелаца и семитских дошљака. Вероватно је, да су се ови мисирски Семићани први издвојшш из семитске заједниде (отуда Прото-Семпћани или и Хамићани), те још у незаиамћено доба наседшш нилску долину, потискујући полако староседеоде ка југу, којих је носле само још и било у најјужнијим мисирским областима. § 11. ТопограФија. — Многа стара градишта п грађевинске развалине сведоче о великом броју градова но старој државп мисирској. Најглавнија су били у Горњем Мисиру: Таиит, грчки Теба (код Омира: „стовратна") на обема нилским обалама; у Средњем Мисиру (Хептаномиди): Жемфис на левој обали, а већ при уласку у Доњи Мисир; у Делти су били највећи градови: Он (Хелиопољ), Саис, Пелузија п други. Историја. § 12. Најстарије доба и деоба историје. Ненознати су ночеди мисирске историје. Народно предање казује да су Мисиром најпре хпљадама година управљали богови, па је тек доцније настала владавина људскнх, краљевских лоза (династије). У овоме ће казивању, на сву прилику, бити тамна успомена на велаки углед и утидај свештеничког реда, у првим вековима мисирске историје. Мнсир је тада, без сумње, био политички раскомадан на многе мање, независне државице, са засебним боговима, засебним законама и тек, после многих столећа оваке нодвојености, дошло се до државног јединства (око 4000?) Од времена овог стварања мисирске државе до њене пропастм (525 пре Хр.), Мпсир је нмао некнх 30 династија са 500 н неколпко владара. Ово време, можда најдуже што га је историја једног народа забележила, обично се дели на Стару (I—XVII дин.) и Нову Државу (XVIII —XXX дин). а. Стара Држава (4000?—1700? ире Xр.) § 13. Мена и прве три династије. — По народном предању Мена (Менес) је био творад мисирске државе и основалац прве људске династпје (4000?). С њнме унраво и почиње мисирска историја.
Ујединив дотле независне племенске државице, Мена је новој државп иодигао и нову престоницу Мемфис, оградио ју насипима, Нил регуловао и сазпдао храм богу Пта, коме је и нову варош посветио (Хаку-Пга = град бога Пта, од чега је мождаигрчка реч „Египат"). Нова престоница је од тада па за неколпко столећа била политичким и културним средиштем миспрске државе (мемфиска иериода: I — X династ.). Мало се што ноуздано зна о Мештним потомцима и о догађајима тога доба. Вероватно је, да је се наставило дело стварања -мисирске државе и мнсирског народа но ннлској долиии: некадашње државиде постајале су области, а чланови старих владалачких лоза обласни чиновннци неограниченог краља мисирског. У овом новом, обласном чиновништву краљевске крви, на сву прилику је клпца доцнијег, јаког п великог, племства мисирског. § 14. IV. династија. (3500?; 3000?). Споменпци, што су их оставили краљеви IV дин., најбољн су сведоци, колико су већ тада миспрски вла-
. !!!! ! 1||и|в|||1| I |1ШИ |ј| II ш ш вшуа м
во © X
ч> РЗ см" •=Ј о
дари били неограничени и силни, алп уједно и колнко је образованости п богаства бпло нагомилано у нилској долнни. То су иирамиде (сл. 2.), краљевске гробнице што су их близу своје нрестонице Мемфиса (код