Просветни гласник

ОПШТА ИСТОРИЈА

7

Мисиру, али сада не с каквим повдасним подожајем. (Прогнани Хикси = ФилистеЈИ ?). б. Нова Држава (1700 ?—525 пре Хр.). § 19. Мисирска освајања; XVIII. и XIX. дин. — Борба за осдобођеве морала је трајати подуже, можда и више од једног столећа, али ју је народио предаве везадо само за рад једног вдадара тебанског, Амоса Ослободитела, који је борбу довршио. ,С њиме почиње ХУШ. дин., а с овом најсјајније времо мисирске историје. Туђиначком владавином и унутрашњим међусобицама бидо је скоро уништено старо властеоетво. чиме се помогдо стварању неограничеие краљевске моћи по осдобођењу. Осем тога, ратовима за осдобођење беше се у мирних Мисираца развио ратоборни дух и створио јак војнички ред, с којим сада тебански краљеви отпочеше своја освајања. И већ је унук Амосов Тутмос I проширио мисирску државу: ка Нубији далеко иза старих јој граница (до III -IV катаракте) а у Азији до северних крајева Сирије, где му се покорише сиријска пдемена и Феничански градови. Ади је још даље помакао међе мпсирској држави мдађи син његов, Тутмос III. Велики, највећи освајач мисирски. Многим и сретним ратовима успео је да вдаст своју прошири над Етиопијом и Либијом, Арабијом и Сиријом, где су га сдушадв и данак му пдаћади (здато, робље, стока, храна итд.) краљеви северне Месопотамије (Аеирија), Феничански градови и владари Кипра и другихнеких острва „Ведикогд Мора" (Средоз. М.). Ну, како међу Мисиром и покореним народима није бидо никакве јаче везе до у страху од победиоца и у неким данцима и покдонима што су их побеђени давади , то је са смрћу мисирскога краља све то на мах кидано, те је нови Фараон морао изнова отпочињати посао ратовања и освајања. У овоме су протекда пуна 2—3 столећа мисирске историје и као да се ово бурно време њено завршује тек са Рамзесом II „Мејамуном " („Амонов љубимац"), другим великим владарем и освајачем мисирским из XIX дин. (око 1850 ). Ади је његова владавина већ почетак опадања спољашње снаге државне: Рамзес је после дугих ратова са Хетејима и њихним савезницима по сев. Сирији, морао закључити мир („најстарији иисани међународни уговор") и задовољити се владавином над јужном иодовином Сирије. И даље пак остала је у мисирекој власти Етиопија, коју су Мисирци све већма насељавали, уносећи тако и своју образованост међу тамошња црначка племена.

Сезострис. — Мирољубиви Мисирци увек су се радо сећали овог бурног времена своје славе и освајааа, па су га. доцније и опевали и уведичавали. Тако су постале песме и приче о краљу Сезострису (Рамзес II. ?)којије с огромвом војском од 600.000 пешака, 24000 коњаиика, 26000 ратних кола, продро до краја Ааије, покорио Персију и Индију, дошао до Тананса, вратио се преко Кавкааа и прешао у Европу, одакле га зима и глад нагнаше на повратак у Мисир, после пуних девет година славе и освајања. Домаћи историски споменици не могу да потврде ово казивање невих туђинских историка (Херодота и др.), који су, можда, покупили народна предања доцнијих времена. § 20. Споменици овога времена. - Али нису само са својих ратова и освајања чувени ови вдадари двеју великих династија мисирских. Ово је доба стварања неколиких најлепших и најкориснијих грађевина мисирских. Многим ратозима нагомилано бдаго и робље, домаће богаство и туђиначки данци дали су могућности Фараонима XVIII. и XIX. дин. да лепим споменицима оките читаву додину нилску. Мало је бидо градова у Мисиру и Нубији, у којима није тада или подигнут који нов храм пли поправљен какав старн иди коме ранијем што ново дограђено. Највише је пак учињено на улепшању саме Тебе, краљевске престонице, у којој су тада саграђени они горостасни храмови,чијим се ведичанственим остацима путници и данас диве. Алн не само грађевинама ове. врсте него и другима, за одбрану земаљску иди њен привредни напредак, обидује ово време. Тада је обновљен и појачан низ тврђавица на афричкој превлаци, а из овога је доба (Рамзес II?), по свој придици, и канал којије посредно, прекоНила, везивао Црвено Море за Средоземно. § 21. Почеци опадања (1200?). — За овим временом највеће моћи и ведичине државне, брзо је дошло доба мисирског опадања. Изнурен својим дугим историским животом (довде 3000. год. ?) мисирски се народ прибдижавао својој старости и пропасти. Акосепосле овогадобакадјаче иуздигао, то је било под каквим предузимљивијим владарем и само за кратко време. Већ одмах по смрти Рамзесовој настадоше у земљи нереди, за време којнх Мисирци изгубише неке спољашне тековине а многи им робови из земље побегоше (издазак Јевреја?). Вдадари XX. дин. (Рамзеси: III.—XII.) моради су држати ведику најамничку војску само да земљу одбране однасртаја, с мора и са сува, многих варварских племена. На овај су начин, туђом дакле помоћи, Фараони успеди да још за једно време одрже мир у земљи и очувају остатак спољашних завојевања. Ади је ова најамничка војска на скоро постада извором нових нереда у земљи, те