Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

беше тада много као неска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се. А Соломун вдадаше над свим царствнма од реке (т. ј. Еуфрата) до земље Филистејске п до међе мисирске, и доношаху даре п служаху Соломуну сиега века његова.... И живљаху Јуда п Израиљ без страха, свакп под својом лозом н под својом смоквом, од Дана до Впрсавеје, свега века Соломунова," Користећн се овим мирои Соломун предузе да изврши своје најславније дело, а то је зпдање храма у Јерусалиму, које не могаше извршити његов отац због непрестаннх ратова Зпдање храма отпоче Соломун чегврте године своје владе. Дрва кедрова и јелова као п сву осталу грађу и раднике даде Феничанскп цар Хирам; па н самим зидањем управљао је један Фепичански грађевинар. Храм је бпо иотпуно саграђен за седам година, а начпњен је бно по исгом плану, по коме је био начињеп и покретни храм илп шатор од састанка. И он се, као и покретнп храм, састојао нз три дела: трема, светиње и светиње над светињама. Он није бпо много великп, а п по својој лепоти тешко се могао уиоредитн са мпсирскнм храмовима, али Јевреји беху занесени дивљењем, јер нигде дотле не беху видели скупљеннх на једном месту таквих украса и толико здатннх, сребрннх и бронзаннх ствари. Кад храм би довршен Соломун нренесе у њега са највећом свечаношћу ковчег завета н сместн га у светињу над светињама, између раширенпх крила два велика херувнма, начпњена од маслинова дрвета и поздаћена. Сазпдавши храм, Соломун подиже још у Јерусадиму Један диван дворац и начпни у њему себи престо од сдонове косгн и злата. Ту је он проводио са својим царицама раскошае живот, угледајући се на остаде источне владаоце. За овакав жпвот, као и за подпзање грађевина, морало се много новца трошити, за то се Соломун постара да и приходе увећа. Он пре свега ударц данак на Хананеје, који беху још заостади међу Јеврејима и који дотле ништа не плаћаху. Сем тога, он подеди цеду царевину на дванаест округа, од којих је сваки морао набављати све шта треба двору и издржавати га по месец дана. Па п сви трговци који продажаху кроз Свломунову царевину, мораху му ндаћати царину на робу што нроношаху. Најзад, сваке треће године његове лађе иђаху са Хирамовим лађамау Индију, одакде доношаху злато, сребро, драго камење, сдонове кости, мајмуне и | пауне. Усдед ових ведикнх прихода бише не само I намирепи издаци и трошкови, већ богаство у Јерусадиму дотде нарасте, да у њему, по речима Св. Писма, „беше сребра као камења, а кедрових дрва као дивљих смокава, које расту по пољу." 7. Крај владе Соломунове. — Време царовања Саула, Давида и Соломупа било је најславније време у јеврејској историји. Сауд је ослободио Јеврејску земљу од непријатеља, Давид је уредио и утврдио царство, а Соломун је одржао и увећао његову силу и сјај. Јевреји у то доба немаху да се боје никаквих већих сила, јер Мисирци због својих унутрашњпх нереда беху оставили на миру Палестину и Сирију за читавих трп века, а Асирјани и Вавилоњани не беху се још осилиди. Али на крају Содомунове владе измени се стање ствари.

На југу миспрскн Фараон постаде непријатељ Соломуну и подсгаче на буну Едомце, те веза јевреЈСке царевине са црвенимморем би прекинута, а на северу један сирскп вдадар заузе Дамасак. Сем тога и упутра у самом народу јеврејском поче расти незадовољство и мржња на Соломуна због великих намета, а особито због тога што је трпео да се у његовој држави уводи поштовање туђих богова. Ова његова трпљивост према туђим боговима дође огуда, што он у своме харему имаше жена разних народиости, Сидонкиња, Моавкиња, Амонкиња и др., којима допусти да могу поштовати своје богове. Тада се жртвепнци Молоху и Астарти подпгоше у Јерусадиму, па им и сам Соломун одаваше поштовање. С тога пророцн усташе противу Содомуна и почеше распаљнвати мржњу у народу на њега. Један од ових пророка (Ахија) чак се усуди да прорекне јеном човеку из ЈеФремова племена, који се зваше Јеровоам, да ће он зановедати на десет племена јеврејских, а да ће син Содомунов имати у својој вдасти само два пдемена. И тако, при крају Содомунове вдаде и с поља и унутра спремаху се удари његовој држави, који изазваше нагдо опадање њено, адп Соломун умре на време, те то не виде својим очима. Содомун је дуго вдадао као и његов отац, и био је не само мудар вдадар, већ и добар књижевник. Св. Писмо ведп, да је оп написао хиљадама прича и песама. и да је много писао о дрвећу и о животпњама, али то је све погубљено. Под његовим именом остаде су само у Св. Писму „Приче Соломунове," „Књига проповедникова" и „Песма над песмама." ГхДАВА V. Раздељење и пропаст јеврејског царетва. 1. Разде.бење јеврејског царства на израиљско и јудејоко царство. ?. слабост израиљског и јудејског царства. — 3. Израиљско царство (977— 721). 4. Пропаст израиљског царства (721). — 5. Јудејско царство (977 — 588). — 6. Пропаст јудвјског царства (5 8 8). — 7. В авидонско ропство. — 8. Повратак из вавилонског ропства. — 9. Потоња судвина јеврејског народа. 1. Раздељење јеврејског царства на израиљско и јудејско царство. — Северна племена завидљнво гледаху на Јудино племе, у коме беше и цар и седиште државне унраве, па се још за Давидове владе у мадо не оцепише од њега. Терети, које им наметну Содомун, још више распадише у њих мржњу на Давидову породицу и једва чекаху да се ослободе њене власти. Смрт Соломунова створи им за то згодну прилику. Тада се сва племена скупише у Сихем, да зацаре сина Соломунова Ровоама. Незадовољници одмах затражише од новог цара, да управља народом боље од свога оца, и повикаше му ; „Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него тн сада олакшај тешку сдужбу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, па ћемо ти сдужити." Ровоам им на то оштро одговори: „Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац