Просветни гласник

употреби све своје силе да спасе даревину од Асирјаиа. Он пм одрече плаћање данка п удруаш се иротпву њпх самиспрским Фараоном Сабаконом. Аспрскп цар Салманасар, чпм сазпаде за овај ноступак Оспјпп, крену се на њега с војском, ухватп га и бацп у тампицу, па онседе Самарнју. Опсада је трајала три године, јер се град могао лако бранити због свог згодног положаја, али најзад мораде пасти у руке Саргопу, наследннку Садманасарову. „Видео сам и узео Самарпју." велп Саргон кратко у једном свом патпису. Са падом Самарпје проиаде и израпљско царство — 721. године. Велики број пзраил>ског становнцштва бп одведен у Асирију, а на његово место населише се Аспрјапи, Халдејцп и Арабљаии, који се измешаше са заосталим Јеврејима, и од ове смесе посташе Самарјани, највећп непријатељи јудејскп. 5. Јудејско царство (977 — 588). — Јудејско је царство наджпвело изранљско преко сто тридесет година. Оно је било мање од изранљског царства, али Је било боље уређено и пмало је јупачпије становннштво и добро утврђепу престоннцу Јерусалим. Сем тога оно није бнло потресано ни превратима на престолу, јер су у њему владали непрекидно цареви из Давидове породпце, од којих су гдекојп били врло побожнп п правпчнп. Један од знатнијих царева носле Ровоама био је побожни Јооафат, којп за неко време поврати моћ и срећу јудејској царевпни. Он прекиде дотадашњу свађу са Израиљцпма и направи мир п савез са њпховим царем Ахавом, чоја кћи Аталија (Готолија) постаде жена његовом сину. Овај долазак Језавељине кћери у Јерусалим имао је штетне иоследице за Јудејце, јер се п међу њпма поче ширити обожавање идола. Тада се образоваше у Јудеји две странке, обожаваоци Јеховипи и обожаваоци туђпнских богова, од којих свака гледаше да добије првенство и надмоћност. Када у пзраиљској царевпнп Јуј уби Језавељу н оба цара, јудејског п израиљског, и поруши идоле 'туђпнских богова, тада у Јудејп Аталија, да б.ц осветила своју мајку п своју веру, поубпја сав род царски сем једпог детета Јоаса, кога нрнкрише у храму, док не одрасте. За шест годпна владаше Аталпја сама у Јерусалпму, обожавајућп Вала и друге туђинске богове. Али седме годиие њеие владе првосвешгеник Јодај скуип народ и у храму јерусалимском прогласн и помаза за цара Јоаса. Аталија и свештеник Валов бише убијени, а храм бога Вала срушен. Јоас је за тим мирно п мудро владао док год је био жив Јодај, чије је савете слушао. Али после смртп Јодајеве опет се обновише у земљи ндолопоклонства п нередп, којима се користоваше Сирци, те уђоше у Јерусалим и опљачкаше га. Јоас остаде и даље на влади, али бп убијеи од својих слугу, а тако исто жалосно сврпш свој жшјот и његов спн, којп дође иосле њега на владу. Тек унук Јоасов Озија стаде на нут пдолопоклонству, иоврати ред у земљи и обнови моћ јудејске царевипе. У последње време свога живота он се разболе од губе, те уступи владу своме сину, за чпје је време такође Јудеја напредовала. Али кад ступи на владу Ознјин унук Ахаз, насташе опет нереди у земљп, јер он потпомагаше идолопокло-

пичку странку, а и сам подизаше храмове туђппскпм боговима. Тим се нередима користоваше израиљски цар Фекај п сирски владалац пз Дамаска, па уђоше у Јудеју и опколише Јерусалим, али га не могоше узети. Да би се осветио овим својпм непријатељима, Ахаз беше толико несмотрен, да позва противу њих Асирјапе, кош истпиа савладаше Сирце и Израиљце, али и Ахаз мораде признатп над собом врховпу власт ^сирску. Аспрјанима беше тпме отворен пут у Палестину, п они, као што смо видели, на скоро са свим срушише израиљску царевину п заузеше њену престонацу Самарију. За Јудеју насташе тада тешки дани, јер пемаше више пикаква заклона од стране асирске. Она беше па путу Асирјана у Миспр и преко ње се почеше борити асирски и мпспрскп владаоци. Јудејски цареви прнстајаху час уз једиу, час уз другу страну. Иобожнп Језекија, који дође на владу после свог оца Ахаза, плаћао је данак асирском пару Саргону и владао је мирно док год је он био жив. Али кад Саргон умре, Језекија отказа данак Аспрјанима и заједно са сирскпм владаоцима устаде протпв њпх, позвавши у помоћ п Миспрце, ма да га од тога одвраћаше пророк Исаија, представљајућп Мпсир као слабу трску, на коју се пико ие може наслонитп. Саргопов спн Сенахирим дојури тада с војском у Сирију, разбп савезничку војску, па се упути на Мисир, оставпвши налог својим војводама да заузму Јудеју. Сви градови јудејски тада падоше у руке асирске, а Јеру. салим би опкољен. - Језекија се у њему храбро држаше, док год Сенахирпмова војска не иострада у Мисиру, те Асирјанн мораше наиустити Јудеју. Језекпја умре на мпру, алп четпрп године после његове смрти његов син Манаоија би побеђен и заробљен од Есарадона, који му повратп слободу п царевину само под погодбом, да призна пад собом врховпу власт асирску. И тако Јудеја мораше плаћати данак Аспрјанима све до пропасти њихове царевине (625), када Вавилоњанп заузеше Нпниву, па загрозише п маленом царству јудејском. 6. Пропаст јудејеког царства (588). Јудејци се зарадоваше паду Ниниве, мислећи да ће моћи повратптп своју слободу, али се у нади страшно преварише. У место Асирјана сада се Вавилоњапи сташе отимати са Мпспрцима о власт над Сиријом п Иалестином. Мпспрскн Фараон Некао хтеде да се користује падом аспрске царевине н да опет поврати стару миспрску власт у Сирпји. Алн јудејскп цар, побожнп Јосија, унук Мапасијпн, наумп да му спречи пролазак, изађе иротпву њега с војском, и у бпци код Мегидопа, буде нобеђеи н смртно рањеп. Једпог спна Јосијина одведе Некао у ропство, а другога, Јоакима, постави за цара јудејског, али да му илаћа дапак. Ну после три годппе Навуходоносор победп Мисирце код Еаркемиса, те и Јудеја тада потпаде под вавилоиску власт. Јоакпм мораше плаћати данак Навуходоносору, алп се доцније одметну од њега, а тако исто и његов син Јехонија (Јоаким II.), који дође после њега на владу, ма да пх нророцн Јеремија и Језекпља саветоваху да остану послушни Вавилоњанима. С тога се Навуходоносор крепу с војском да казни Јудејце и опколн