Просветни гласник

36 СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧИИХ ИАРОДА

Јерусалим. После три године оисаде он најзад заузе град, Јехонију одведе у ропство, а на његово место постави за цара његова стрпца Седекију, који се обвеза да ће га слушати и да ће му плаћати данак. Али после девет годпна своје вдаде и Седекија се одметну од њега и посла дарове мисирском Фараону Априју, позпвајућп га у номоћ. Тада Навуходоносор опет појурп у Палестпну, опколи Јерусалим и заузе га једва после годину и по дана опсаде (588). Седекија покуша доћу да побегне к Јордану, али би ухваћен на Јерихонском пољу п доведен Навуходопосору, који нареди, те му синове покољу на његове очи, а њега ослепе, окују у медене ланце п одведу у Вавилон. Месец дана доцнпје један војвода вавилонскп дође у Јерусалпм п отпоче рушење. Зидовп градски бише оборенп, храм, царски дворац п боље куће спаљене, а све благо, златне и сребрне ствари и разни украси однети у Вавилон. Првосвештеник п млоги знатни људп бише побијени, а сав народ, изузевшп мали број ратара и оне који побегоше у Мисир, би одведеп у ропство. Пророк Јеремија ожали пад Јерусалпма, тужно узвикујући над његовим развалинама: ,0 како седи сам град, који беше пун народа!... Путови спонски туже, јер нпко не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове тужне, а он сам је јадан " 7. Вавилонско ропство. — Вавилонскин ропством назива се оно време, које су Јевреји провели далеко од своје отацбине у Вавплону, на обалама реке ЕуФрата. Ово ропство трајало је према св. Писму седамдесет годпна. За свето време они никако не заборављаху Јерусалим, већ га се сећаху непрестано са болом у души и жаљаху за својом изгубљеном отаџбпном, проклињућп победиоце, који их одведоше у ропство. Нигде ппје исказана толика туга за отаџбином као у оној дивној елегијп у Св. Писму, која нам представља заробљене Јевреје, како су поседали на обалама Еуфратовим и оплакују Јерусалим : „На рекама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомпњући се Сиона. Наше харфе бесмо повешалп о врбе на обали, а они што нас заробише искаху да певамо п да се веселпмо, говорећи: Певајте нам песму о Сиону. Али како ћемо невати песму Господњу у земљи туђој Р Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десипца моја. Нека ирпоне језпк мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако ти не будеш, Јерусалиме свагда моја највећа радост"... 8 Повратак из вавилонског ропства. Жељенп дан повратка дође Јеврејима онда, кад Персијани заузеше Вавилон (538). Тада персискп цар Кир пздаде указ, којим позва све Јевреје по Вавплонији, да пду слободно у Јерусалим и да могу опет подићи храм Соломупов. На овај позив не одазваше се сви тамошњи Јевреји, јер се миогп од њих беху навпкли на нов жпвот у Вавплонијп, многи се беху обогатнли, а неки беху посталп п чпповнпцн на царском двору (као пророк Даппло). С тога се кренуше у Палестину само четрдесет хиљада Јевреја пз Јудппа л Венијамииова илемена, иод предвођењем Зоровавеља, једног нотомка Јоа-

кимовог. Две године после свога доласка у отаџбину опи почеше зидати храм и брзо би га довршили, да их не сметоше Самарјани. Овај народ, који беше постао од снесе аснрскпх досељеника са заосталим Израиљцима и чија вера беше такође смеса од вере у асирске богове п вере у Јехову, затражи од Јудејаца, да заједно граде храм. Али Јудејцп сматраху Самарјане као идолопоклонике, на одбише њпхов захтев. С тога их они опадну код паследника Кирова, цара Камбиза, рекавши му, да ће се Јеврејн побуннти, чпм направе храм п зидове око Јерусалпма. Тада грађење храма би обустављено и тек за владе цара Дарија настављено и довршено — 515 годнне. Ну досељавање Јевреја из Вавнлона продужавадо се н доцпије. Тако, па иедесет година иосле освећења храма у Јерусалиму, свештеипк Јездра, који становаше у Вавилону, доби допуштење од нерспског цара, да одведе у Палестину једну пову насеобппу јеврејску. Неколпко година после тога Јеврејнн Немија, пехарипк цара Артаксеркса, израдп код овог цара, те му допусти да обнови зидове јерусалнмског града. И тако Јевреји опег поднгоше град н храм у Јерусалиму, задобпше незавнсну унутрашњу управу п своје закопе, алп осташе и даље нод врховном уиравом нерсиског сатрапа у Спрпји. 9. Потоља судбнна јеврејеког народа. Јевреји никад више не бпше погиуно слободнн После пропасти иерспског царства, онп нотпадоше под власт грчку п најзад римску. Годпне 70 после Хрпста они се побунпше противу Гпмљана, п тада Тит, син римског цара Веспазпјаиа, опколи Јерусалим с војском и заузе га на јуриш. Град бп опет разрушен, храм спаљен, а народ одведен у ропство и за свагда растурен по свету. ГчЛАВА VI. Јеврејска образованост. 1 . ИСТОРИСКИ ЗНАЧАЈ ЈЕВРЕЈСКОГ ПАРОДАЈ ЊЕГОВА ВЕРА. — 2. ЖИВОТ И ЗАНИМАЊЕ ЈЕВРЕЈСКОГ НАРОДА. 3. НАУКА У ЈЕВРЕЈА. — 4. ПЕСНИШТВО У ЈЕВРЕЈА. — 5 . МУЗИКА У ЈЕВРЕЈА. 1. Исторнски значај јеврејеког народа; његова вера. — Јеврејскп је народ био заостао у образовапостп пза свпју осталих старих народа. Он је значајан у псторијп пајвпше због своЈе вере у једнога Бога. Док су други народп обожавалп многе богове, Јевреји су веровали да ностојп само један једини, невидљиви Бог, који је створио свет п њиме управља. Свето Писмо велп, да је „у почетку створио Вог небо п зенл>у" и све што ностојн на зенљи и у ваздуху: „бнље што носи сеие ио својпм в; стама", све жнвотиње, иа најзад и „човека но својему облнчју". Алн Јевреји су веровали, да је Бог пли Јехова пзмеђу свију људп на земљп пзабрао сано њпх за „свој народ", н даје с Јеховом ступно у савез још њихов нраотац Аврам. Тада је Јехова обећао Јеврејпма, да ће пх учппити моћнпи и срећппм, а онп су се обвезалн да ће га слушати као свог судпју, уиравптеља п цара. Ова вера у Јехову створила је мало по мало од незнатиог племена јеврејског један народ, који