Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НДРОДА

37

је био бројем истина мади, али којп је постао један од најзнатнијих народа у светској историји. 2. Живот и занимање јеврејског народа. — Јевреји су били аарод искључно земљораднички и пастирски, са простим, патријархалним животом п обичајима. Обделавање жпта и вииограда, подизање смоковница и маслпника, и гајење стоке остало је непрестано њихово гдавно занимање. Они су проводидн жимот највнше у пољу, у природи, за то су највише и уживади у природи п њеним депотама. Ова њихова љубав према ирироди изражена је на више места у Св. Писму. „Зима прође, веди писац Лесме над Песмама, даждеви минуше и отидоше. Цвеће се види по земљи, време певању дође и гдас грлпчин чује се у нашој земљи Смоква је пустида заметке своје и лоза винова уцвада мирише... Ходи да идемо у впнограде да видимо напредује ди винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ди пшпци". Индустрија се почеда развијатн у Палестини тек у време владе Давидове и Содомунове. па и тада иредмети, које су пзрађивали Јевреји, били су простп н нису имали вредности да се износе пзван земље. Све боље индустриске производе доносиди су у Падестину Феничани из својих радионица илп пз осталог образованијег света и давади су Јеврејпма у замену за жито, вино, уље и разне мирисе. И грађевинарство се почело развијати за време Соломуна,

ади п тада све знатније грађевине, као храм у Јерусалиму, градиди су им Феничани. Од времена Содомунова почео се развпјати и раскошнији живот на двору и међу богатијим људима, који су тада почедц градити куће од камена и са стубовима од кедра или кииариса, носптп одело скупоцено од вупе, дана и црвене или љубичасте порФире Феничанске, н употребљаватн разне мприсе. Ади су Јевреји и даље задржади свој првобитнп и варварски укус, ужпвајући више у скупоцеиим него у вештачки израђеним предметима. 3. Наука у Јевреја. — У научним радовпма стајади су Јевреји врло нпско; онп су заостади били н сувише далеко иза Мпсираца и Халдејаца. У њих нпје била обрађивана готово нпкаква наука, сем може бпти прпродна историја. За Содомуна се помиње у Св. Писму, да је писао о биљкама и животињама. „Говорио је, веди се тамо за њега, о дрвећу од кедра на Лпвану до исопа, који ниче на зидовима, говорио је и о стоци п о птицама и о бубинама и о рибама". И писац Књше о Јову описао је на једном месту у леппм бојама лава, гаврана, дивокозу, дивљег магарца, коња, ноја п

орла. И ово мало рада на природној историји може се објаснити ведиком љубављу јеврејском према свему оном што се односи на природу. 4. Песништво у Јевреја. — Јеврејп, којп су били тако слаби у индустрији, грађевинарству и науци, заузимају прво место међу старим пародима у песништву. Они су се истина бавиди и писањем народне псторије, као што нам о томе сведоче историске књиге у Библији, али нам њихови исторпчарп и нехотице износе верну сдику ондашњег друштва много више, него што верно причају историске догађаје. Много су знатнија њихова поетска деда у Библији. Они су обрађивали две врсте песпиштва: дирско и дидактично. У дирску поезију додазе: Песма над Песмама, Псалми и Пророчанства\ а у дидактичну: Књига о Јову, Приче Соломунове и Књига Проиоведникова* . У Песми над Песмама опевана је страсна љубав поетским изразима и нежним сликама. Псалми су побожне молитве и призивања Јехове, и певали су их свештеницп у храму уз звуке псалтира. У пророчанствима су пзражена патриотска осећања и подитичка страст. Књига Проиоведникова и Приче Соломунове су збирке пословица и практичних поука о владању у животу. Многи од овнх књижевних радова праписивани су Давиду и Соломуну, ади су они, у самој стварп, много мање писали, но што се мисди. Од пророка одликују се највише ; беседннчким даром и поднтичком страсношћу тројица: Исаија, Јеремија и Језекиља. 5. Музика у Јевреја. — Јевреји су особито неговали музпку, која је бпда једно од првих њихових уживања. У Св. Писму иомиње се више музичнпх справа, које су употребљавали Јеврејп, као : кинор нлп гусле, уз које је свирао Давид, свирала и труба, којнма се служаху у борби, и кимвал, бубањ и исалтир, којима се служаху прп иевању и игрању. Давид и Соломун особито су депо уредили музпку у храму и установили су хорове, који ће певати псалме уз кимвале и исадтире. Не само у храму, већ и у кући, при ручку, Јевреји су са највећим задовољством сдушади музику. „И на гозбама су им, веди Исаија, гусле п псалтпри и бубњи и свирале". И изван Палестине Јеврејп су биди чувени са своје песме н музпке, и за то у Вавидону чувари тераху заробљене Јевреје, да им свирају и иевају „песме о Сиону".

Јевреји из народа Свештениа Војниа