Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА

ИСТОЧННХ НАРОДА

ЧЕТВРТИ ДЕО ФЕНИЧАНИ ГхДАВА I Феникија и Феничаиска историја. 1. Феникија и њено земљиште. — 2. Феничански градови. — 3. Развалине у феникији и оск.удица у изворима 3 а њену историју. — 4, порекдо ФеНИЧАНА и њихов МОРНАРСКИ и трговачки карактер. — 5. Уређење ФЕНИчаНСКЕ ДРЖАВЕ. — 6. ПоДЕЛА ФеНИЧАНСКЕ историје. — 7. Периода НАДМОћноСТИ града Сидона. —г 8. Периода надмоћности града Тира. — 9. Оиадање моћи града Тира. — 10. Пад града Тира (3 22). — 1 1. Историја тирске насеобине Картагине. — 12. Државно уре'бење Картагине. — 13. Картагински ратови с Грцима. — 14. Рат са Римљанима и пад Картагине (146). 1. Феникија и њеио земљшнте. — Феникија је узано сирско приморје. које се простире између Средоземнога мора к планиие Ливаиа, од Арада на северу па до плашше Кармела на југу. Њена дужина износи на 300 км., а ширина по негде једва 10 км. Сем две маде равнице, једне на северу и друге на југу, све је остадо земљиште бреговито, и састоји се из стеиовитих коса ливанских, које се спуштају до у море у облику гребена. Оно је исиресецаио многим узаним п дубоким долинама, кроз које теку потоцн само зими н до краја пролећа, после великих киша и од отопљена снега, а у лето вода остаје готово једино у бунарима. У старо је време Феничанско земљиште било покривено разним дрвећем, и то на врху и по средини Ливана кедром, кипарисом и борјем, а по дну до мора палмама. Плодне земље било је врло мало, али она није била занемарена, већ су вреднп становници Феничански па њој обделавалп пшеннцу, јечам и винограде, садили смоковнице, маслинике п т. д. Зими падају у Феникпји велике \ кише, а на врховима „1ивана н снег; у лето сада Хвладају јаке врућине, а у старо су време оне биле Чблажаване густим шумама. \ 2. Феничанскн градови. — Гребени и острва ^ђаху природна пристаништа дуж стеновите обале -ч/рске. Поред ових пристанпшта беху исподизали Феничани своје чувене градове, од којих неки беху на острвима, као Тир (са једнпм малим предграђем на континенту) и Лрад, а остали се налажаху на гребенским крајевима, као: Гебел (грчки Библос) Берит, (сад Бајрут), Сидон и т. д. Острва, на којима беху подигнути Тир и Арад, врло су мала, за то њихово многобројно становништво беше прпнуђено да гради себи куће од шест, седам па и осам спратова. Сем оскудице у простору грађани ових градова трпели су и оекудицу у пијаћој води, коју су морали доносити иа чамцима са континенга. 3. Развалине у Феникији и оскудица у изворина за и.ену историју. — Пристаништа, на којима су били ови градови, сада су засута песком а од градова једино је сада напредан Бајрут, којп

се налази на месту старог Берита; осталп су тако пропали, да се на њиховим местима налазе само мала села и незнатие варошице, или се чак не познаје ни место где су некад били (као Тир). Осгатака од грађевинских и вајарских споменика нема сада готово никаквпх на старом Феничанском земљишту (сем незнатних рушевпна од једног храма у Гебелу и саркооага једног владаоца Феничанског нађеиог у сидонском гробљу). У опште од развалппа налазе се сада само разлупане мраморне плоче, цедионице за уље и грожђе, рибњаци, цистерне за воду и гробови. Ови грађевпискп сиоменицп очувани су само за то, што су изрезапи у стенама, али су сирски становницп опљачкали гробове, тражећи мртвачке паките, као што су порушили и старе зграде, да би добнли камен за подизање својпх грађевпна. Од Феничана нпји очуван нпкакав писмеи споменик, па нп њнхова света књига, као у Јевреја, те за то све што знамо о њпховој иеторпји знамо готово једпно из грчких нисаца (Херодота и Диодора) и из Светог Писма. 4. Порекло Феничана и њихов морнарскн и трговачки карактер. — Феничани су бпли једап део хананских племена и припадалп су истом симовском стаблу као и Јевреји. Они су дошли у Ханан око XX века пре Христа са обала Персиског залива, где им је по свој ирилппи главно заиимање било трговпна. Кад су доцније Јеврејп савладали хананска племена и заузелп Палестпну до Кармела, Феничани, који живљаху иза ове планине, осташе независнп и слободни. Како пак беху стешњени нзмеђу Л.ивана, чије им дрвеће даваше згодиу грађу за лађе, и мора, које пх са својим многим присгаништима иримамљиваше на морепловство и трговпну, и како немаху довољно илодне земље за обрађивање, они се први од свпју старих народа одадоше морепловству и трговини, и посташе најемелији морепловцп и највештији трговци на свету. 5. Уређење Феничанске државе. — Како Феникија није била равна земља, већ поједини њени предели беху преграђени један од другог стеновптим међама, преко којпхвођаше једва каква мала стаза, то се у њој нпкад и није могла образовати једна једноставна држава, као у Мисиру и Асиријп, под влашћу једног господара. У њој свака град имаше своје засебно земљиште, своје веће, свога владаоца и своју независну уираву. У Светом Писму н асирским натписима иомињу се цареви поједпнпх градова: цар тирски, цар сидонскп, цар арадскп и т. д. Мало се што зна о унутрашњој управи тих градова, али се зна, да су грађани у њпма свагда билн поцепани на две странке: великашку странку, састављепу од велпких трговаца, који имаху у својим рукама велике морске лађе и трговину, па отуда и богаство и власт, н народну странкц, уз коју беше владалац. Као трговачки народ Феничани су гледали да, радп наиретка своје трговине, свагда одрже мир, па макар прпзнавали над собом власт и других народа. С тога су над њима и владалн често другп народи, и то најнре Мисирци, па опда Асирјани и Вавнлоњани, и најзад Персијани. Овај васалнп положај био је впше иута за њих и њихо^ трговнпу врло