Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧИИХ НАРОДА

корнстан, и никад Феникија није била напреднија, но док је била под врховном влашћу мисирском. Међу тим, кад њихови питересн захтеваху, онп су се умедп и јуначки борити против својих непрпјатеља. 6. Нодела Феничанске историје. — Од свпју Фенпчапскнх градова најмоћннјп и најславппји беху Сидон, Тир п насеобина тирска Картагина , ма да, нпкада ниједан од њпх ппје владао над свим ФеничаНскпм земљама. Онп градовн долазиди су, не у псто време, већ једно за-другим до највише моћи, за то се и Феничанска историја може поделитн на трп нериоде: 1. аериода надмоИности града Сидона, која траје пд непознатог времена па све док Сидон не срушише Филистејп 1209 годпне нре Христа; 2. периода надмоКности града Тира, која траје од пада Спдона (1209) па до борбе Тпрове са Навуходоносором,године 754 пре Христа; п 3. историја тирске насеобине Картагине, од њеног основања у половпнп IX века док је не срушише Римљани, 146 год. пре Хр. 7. Периода надмоћноетн града Сидона (од непознатог времена до 1209 год. пре Хр.), Град Сидов, имајућн добро пристанпште, првп је дошао до велике моћи, и за више векова био је најзнатнији и најсплнији град Феничански. Његови морнарп посташе на скоро чувени но целом Средоземном мору п становнпцп његових обала назпваху нмепом Сидоњана све Фенпчаие. Алн ма како да је Спдон бпо снажан, он је опет морао прпзнатп над собом врховну власт мпспрску у време Тутмеса I, када Феникија и цела Сирија паде у његове руке. Међу тим баш у време ове подложености Миспрцима спдонска трговппа разви се до највишег стуиња. Сидоњанп, па п остали Феничанп, добише тада допуштење да тргују у Миспру, п онп подпгоше стоваришта за своју трговпну у више градова у Делти, а у МемФису читав један кварт прппадаше Феничанским трговцпма. Под занггитом Мпсираца Сидоњани шпраху своју власт и трговину на све стране. Егејско море, Црно море и сва псточна половина Средоземнога мора до острва Спцплпје беше у властн сидонскпх трговаца. Спдоњани тада освојпше острво Еипар за рачун Миспраца, основаше своје насеобпне на острву Крпту и многим острвпма Егејскога мора, на обалама Мале Азпје и Грчке. Успомена на ово оснивање насеобпна у Грчкој очувана је у причи о Кадму, оснивачу Тнве у Беотпји. На северу Сидоњани продреше кроз Мраморно море и БосФор у бурно и страшно Еукспнско море (Црно море). На западу њихови морепловци идоше дуж афричке обале даље од Мпсира » доспеше до места, које је наспрам Сицплпје. Ту онп населише гргд Камбе, где се доцннје поднже Картагина. Не само своју поморску трговину лађама већ п своју сувоземну трговину караванима развише Спдоњапп у Азпји, и њпхови трговци пђаху по Налестнни п целој Сирпји, по Месонотампји и Арабпји. Али како овп сидонски трговци поред остале робе трговаху много п робовпма, они су за то често вршили разбојништва, отимљући жене и децу прпбрежним становницпма и продајући их као робове. Њпхова разбојништва и пљачкања веома заплашише на-

роде са којима трговаху, особито стаповнике архппелашке као и оне на обалама Грчке и Мале Азије. С тога их поједини народи веома омрзоше и почеше их нападати. Један од ових народа, Филпстеји, уеташе противу Спдоњана и посташе пм страшни супарнпци на мору. Они заузеше обалу између Феникије и Миспра, па овда сташе нападатп на Сндоњане, победише једну њпхову Флоту п, најзад, заузеше п сам Сидон и срушпше га, 1209 год. пре Хр. Са овим падом Сидона пропаде и његова надмоћност у Феникији, и ако се он доцпије опет више пута подизао. 8. Лериода надмоћности града Тира (од 1209 до 754 год. лре Хр.). — Кад паде Сидои узднже се град Тир. Његово се становнишгво тада знатно увећа и он раширп веома своју власт на мору, особито на западном делу Средоземнога мора. Тпрскп становнпци подигоше своје насеобине п тргове на миогим његовим острвима, на Малти, Сицилпјп, Корсици, Сардинији и Балеарским острвпма. На аФрпчкој обали они основаше Утику н Хипон, а на европској обали основаше насеобине п тргове у Галији п дођоше у Шпаиију, где нађоше у пзобиљу злата, сребра и олова. Они се ту не зауставише, већ прођоше и даље кроз Херкулове Стубове (Гибралтар), уђоше у Атланскп океан основаше на једном острвцу поред обале шпанске Гадес (Кадпкс) п пловише на југ поред аФричке обале до Зеленог гребена н на север до обала Велике Брптаније, блпзу које наиђоше на острва богата коситером, због чега их назваше Коситерским острвима (Каситериди). Свуда они исподпзаше своје тргове, узимљућу од тамошњпх урођенпка њихове проишоде и дајући им своје. Тир се веома обогатп п беше особито нанредан за време свога славпог цара Хирама I, који је био сувременпк п савезник Давидов и Соломунов. Моћ се његова тада уздиже до виспне, до које никад Спдон ннје достигао. Град се увећа п улепша; у њему се тада подпже велпчанствен храм богу Мелкарту и начпнише се два пристаништа, један на северу према Сидону, а други на југу према Мисиру. Хирам шиљаше Давпду п Соломуну своје раднике и грађу за нодизање храма и двораца у Јерусалиму. Моћ и слава Тирова продужи се и даље све до времена цара Итовала, који је владао на пола века доцније. Итовад удаде своју кћер Језавељу за израиљског цара Ахава, а Језавељина кћи Аталија (Готолија) удаде се за јудејског цара Јорама, те се утпцајем ових жена Фенпчанска вера веома распростре међу Јеврејима и идолоиоклонство хтеде са свим да овлада у Самарпји и Јерусалнму, да не би преврата, који створише у пзраиљској царевини нророк Илија и Јуј. 9. Опадање моћи града Тира. — После смрти Итовалове Тир поче слабитп и његова трговпна опадати. Узрок сдабљењу Тира биди су његови унутрашњи раздори и спољашњп ратовп. Унутра учесташе борбе између великашке и народне странке. Богати трговци, који саотављаху ведикашку сгранку, беху ирави „кнезови", како вели пророк Исаија, и с презрењем гдедаху на занатлије, раднике и остале сиромахе из нижег сталежа, и чињаху им велика насиља. С тога се