Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИОТОЧНИХ НАРОДА

какве су видели у Мисиру. Дарије и последњи дареви персискп сахрањени су у оваким гробовима. Ти гробови јож и данас постоје и ка њима се врло тешко прпступа. Спољашња страна стене око отвора исечена је у облику крста. На горњем краку крста изрезана је слпка дарева, како се моли Ормузду, а на доњем делу је натпис, или нема ништа. Унутра се налази једна соба на свод са више издубљења за мртвачке ковчеге. 13. Вајарство. — Сем грађевинарства једино се вајарство у ееколико развило у Персијн. Па и у вајарству су се Персијани ропскп угледали на Аспрјане. И код њих налазимо израђене рељеФне слпке људп у проФилу, крилате бикове, који су много већп и прпроднији но аспрски, лавове у борби са бпковпма и т. д. Врло је вероватно, да су перспским даревима радили ове вајарске радаве аспрски уметницп, као шго су Соломуну градилп грађевпне Феничанскн радници, Хирамови поданици. 14. Језик и књижевност. — Најстарији језик, којим су говорили ирански народи, зове се зенд. Овај језик могао би се назвати бактриским или бактриско-иерсиским, јер су по свој прилици њиме говорили Иранци још док су живелп у Бактрији, пре освојења Мидије и Персије. Од зендског језика, који је врло сродан старом индиском илп санскриту, иостао је стари персиски језик. Зендским језиком написана је Зенд-Авеста, а старим персиским писани су натписи у време царева из Ахеменове династије. Персијани су писали клинастим писмом, које су нримили од Аси.рјана, али су га упростили, начинивши тридесет и шесг или тридесет и седам писмена, од којих је свако представљало један глас. Они су писали с лева на десно, као и сви ариски народи, док су Феничани и Јеврејп писали с десна на лево. Једино књижевно дело у старих Персијана била је њихова света књига или Зенд-Авеста. То је један велики зборник подељен на 21 књигу, од којих је само једна очувана у целини. Из времена царева Ахеменове династије имамо само натписе, од којих су најстарији они из доба Кирова, а најзнатнији су Даријеви на стени у Бизитуну. ШЖСТИ ДЕО ИНДИЈАНЦИ Г хЛАВА I Индија. Историја индиског иарода 1. Географски положај Индије. — 2. Континентални део Индије. — 3. Декан. — 4. Плодност и богаство Индије. — 5. Настањеље Аријаца у Индији. — 6. ИстоРИЈА индиског народа. — 7. Чандрагупта (Сандракот). — 8. Азока. — 9. Потоња судбина Индије. 1. ГеограФски иоложај Индије. — Индија је једно пространо полуострво, које се у облику троугла протеже јужно од Хималаја, од 81° до 7°

северне шприне. Она се граничи на северу високим Хималајнма, а са запада и истока морем. Њена површпна достиже новршину целе Европе изван Русије, а њено садашње становништво износи на 250 милпјуна душа. У њој се могу јасно разликовати два дела: континентални део и аолуострвски део или Декан. 2. Континентални део Индије. — Континенгалнп део Индије јесте права земља ариског иарода или Аријаварта. Он се делп на област реке Иида п област реке Гапга, које су раздкојене једна од друге пустпњом. Инд извире из Хималаја. и кад сиђе у равниду, прима с леве стране иреко једне уточице воду од четири реке из предела Пенџаба (Петоречја), кроз који је некад текло пет река, а сада се једна од њих ( Сарасвати) губи у пустињи. Прч даљем свом току Иид не прима нпкаквпх већих пригока, и најзад се завршује широком делтом, делећи се на једанаест рукава. Ганг силазп, као и Инд, са Хималаја и тече кроз пространу равиицу, што се зове Бенгалија. Он прима многобројне уточице с једне и с друге стране, и завршује се делтом, коју Индијанци зову Банга, те је отуд и цела област Гангова добила пазив Бенгалија. Гангова делта пуна је језера и острва, која су покривена впсоком травом, где живе разноврсне животиње. У месецу јулу, сваке године, Гангова долипа претвара се у огромну баруштипу од силне воде, која односи насипе и мостове, и квари путове. Одмах за тим, услед велике врућине, настаје суша, те су потребпи многобројни канали за наводњавање земље. Коптинентални део Ин/ије има у опште два доба годишња, доба кише и доба суше, која долазе од правца дувања иериодпчних ветрова мусона. Ови ветрови, доносећп кишу или сушу, доносе и хладноћу или велику топлоту, али хладно време у опште је врло ретко, а топлота је готово свагда претерана и несносна. 3. Декан. — Полуострвски део или Декан јесте један троугао, који је са све трп стране окружен планинским ланцима. То је пространа висораван, чија средња висина износи 600 до 800 метара. Она је нагнута од запада ка истоку, те већина њених река тече на исток. Источно ириморје Декана образују наноси и речне делте, те се одликује од осталог земљишта у Декану. Обалски становници његови још у најстарије време бавили су се морепловством, као што о томе сведочи Мануов Закон, који садржава и неке прописе о морепловству. Ма да Декан, као и континентални део, има два годишња времена, влажно време и сушно време, и ма да се он налази у тропској зони, опетје у њему топлота због узвишенијег земљишта мање жарка но у Индовој и Ганговој равниди. 4. Плодност и богаство Иидије. — Индија је по својој плодовитости, по својим биљкама, по својим животињама и минералима, и у опште по сваковрсном свом богаству, земља са којом се ниједна друга у свету не може упоредити. Свуда, где људска рука вештачки обрађује земљу, могу се видеги разна жпта, пиринач, шећерна трска, сваковрсно поврће, цвеће, конопље, лан, памук, биљке за бојење, као индиго, мноштво лековитих биљака, и читаве шуме од најкориснијег дрвећа.