Просветни гласник

Ипдија је препуаа сваковрсних животиња, питомих и корисних, дивљих и штетних, као: слонова, камила, говеда, коња, коза са свиденом вуном, бивола, носорога, дивљих вепрова, лавова, пантера, леопарда, најстрашнијих тигрова и најотровнијих змија. Стари народи доносили су из Индије мајмуне и птице са дивним перјем, пауне и папагаје. Она је у старо време била чувена још и са свог драгог камења, дијаманата, рубина, опала. 5. Настањење Аријаца у Индији. —Ариди, који говораху језик сапскритски, оставише, као и они што говораху зепд, своју лрвобитну домовину у области реке Оксусау непознато време, од прилике на 2000 година пре Христа. Они не одоше у заиадном правду, као Иранци, већ се крепуше на југо-исток, дрођоше кроз кланце Хпндукушких планина и сиђоше у обласг реке Инда. Ту се најпре настанише на десној обали ове реке, а за тим пређоше преко ње п заузеше предео Пенџаб који назваше Саита Синдава (т. ј. Цредео Седам Река). Они нису заузели овај предео мирним путем, већ су морали водпти вековну борбу са тамошњим урођеницпма црне коже, које назваше именом Дасју (непријатељи), док их најзад не подложише под своју власт или не истребише. Мало по мало они заузму сав предео око Инда, стално се у њему настане и добију име Индијанци. Ови Арпцп беху пастири и ратари, кад дођоше у Индију. С тога се свака породица настани на таквом месту, где је могла наћи довољно паше за стоку и земље за обделавање. Ове породице беху праве задруге, јер се не дељаху, већ остајаху у заједници кроз више покољења и имаху једног старешину и једно заједвичко богопоштовање. Кад се Арици доцније мало више павикоше на седелачки живот, онда се удружише иородице из једног истог предела, те тако посташе племена. У светим књигама индиским помињу се десет племена, од којих је свако имало једног старешину који се звао раџа. После више векова Индијанцп се тако намножише у пределу око Инда, да им он више не беше довољан. С тога се они распростреше даље, и између ХУ и X века пре Христа уђоше у пространу равннцу око Ганга, и освојише је од тамошњих становнпка. Ту се њихова образованост разви до највишег ступња, и међу њима се изврши нов преображај друштвени и верскн, јер се војничка, а особито свештеничва класа уздиже над осталим народом. Одатле су они после распрострли своју власт и своју образованост на цео Декан и острво Цејлон. 6. Историја ипдиског народа. — Ми добро познајемо веру индиског народа и историју његових богова, а врло мало знамо његову политпчку историју. Индиска историја управо почиње тек са доласком Александра Великог у Индију (327 год. пре Хр.). Дотле су Грци само по нешто знали о Индијанцима но персиским причама о Даријевој војни у Индоји. Са Александром Грци дођоше први пут у додир са Индијанцима и не помншљајући може бити, да су истог порекла и да су им језици сродни. Александар прође скоро целу област Индову, где нађе много народа, великих градова и независнпх владалада или раџа. Он најпре уђе с војском у северни крај ове области, где

ступп у савез са једним владаоцем од града Такшале (по грчком називу Таксиле), источно од Инда. Овај му савез поможе, те пређе Инд без борбе п уђе у Пеиџаб. Ту изађе противу њега с великом војском и слоновима један други владалац, ио имену Пор. Њега Александар победи, али га остави да и даље влада својом државом, коју му још и увећа. Са овом победом над Пором цела Сапта Синдава или Пенџаб паде у његове руке. Он је пмао за тим да се бори са другим владаоцпма у области Индовој и да осваја њихове градове. Индијаици су се јуначкп бранили и имали су велпку војску, која се састојала пз пешадије, коњице, ратних кола и слонова. Њпхови градови били су добро утврђенп, и прп опсади једнога од њих Александар је био тешко рањеи. Из области Индове Александар хтеде ићи даље и прећи у област Гангову, али његова војска, уморена дугим ратовањем и жељна одмора, успротиви се томе и затражи да се врати натраг. Александар мораде одустати од своје намере и оставити Индпју после две године војевања у њој (327—325). Пре но што ће отуда поћи натраг, он уреди освојене земље, подиже у њима градове и целу Индову област подели на две сатрапије. 7. Чандрагупта (Сандрагот). - Маћедонска власт у Индијн не одржа се дуго после смрти Александрове. Око 300 год. пре Хр. један незнатан човек, но имену Чандрагуита, кога Грци зову Сандракотом , збаци с престола једног владаоца у области Ганговој и заузе његово место, па кад умре Пор, он овлада и Пенџабом, те тако сва земља од Ганга до Инда дође под његову власт. Тада Селевк, који после раскомадања велике Александрове царевине, владаше у Сирији, хтеде да опет поврати од Чандрагупте богате пределе у Индији, и крену се против њега с војском. Он уђе у Индију и дође до уточиде Гангове, Јамуне, али не смеде даље ићи, већ се помири са Чандрагуптом и доби од њега кћер за жену и мираз од пет стотинаратних слонова. Чандрагупта одржа и даље своју власт над свом земљом до Инда, па је рашири ипреко ове реке. Он је бпо врло моћан владалац и можда први који је владао над целом Индијом. Његова престоница била је Палимботра на утоку Јамуне у Ганг, блпзу данашње Патне. То је био велик и леп град, ограђен дрвеном оградом. Чандрагупта је имао велику војсгсу и управљао је мудро својом државом. Живот свој нроводио је затворено у свом дворцу, одакле је излазио само за време рата и лова, или кад је приносио свечане жртве. 8. Азока. — Још славнији владалац од Чандрагупте био је његов унук Азока. Чандрагупта и његов син, који га је наследио на престолу, помагали су нову веру Будпну, али је ниједан од њих не беше примио. Азока пређе отворено у веру Будину, те се данас његово име слави свуда, где има Будинпх поштовалаца. Он је подигао многе будистичке манастире, саградио миоге болнице за људе и животиње и издао многе праведне законе, од којих су данас пронађенп неки, изрезани на стенама или каменим стубовима. Азока је владао не само над облашћу Ганговом и Индовом, већ и