Просветни гласник

почеше осим натре обожавати још и воду, земљу и ваздух, и стадоше приносити животињске жртве. Мази пли турански свештеници постадоше тада Ормуздови свештеници, и њиховим утицајем у многоме се измени чиста наука Зороастерова. Без мага се више никако нпје могла. божја. служба вршити ; они су читали молитве, приносили жртве, тумачили снове и предсвазивали судбину људима. 9. Маздејистички морал. — Маздејистпчки морал је био узвишен. Он је захтевао да човек гаји врлине и да проводи време у молитвп и раду. Особито је препоручивао пољски рад, који јепријатан Ормузду. Човек је дужан у опште да се бори за Ормунда а противу Аримана. С тога треба да љуби пстину и да је праведан не само у делима, већ и у речима и мислима, а лаж треба да презире. „Персијани, вели Херодот, не налазе да је и шта срамније од лагања, а после лагања, од прављења дугова, јер онај, који се задужује, мора да лаже." Човек треба да се држи чисто и да се бори противу нечистоће, да сече нокте и косу, „јер се у ноктима и коси скупљају демони и нечисте животиње." Човрк треба да се бори и за живот, а протаву смрти, с тога је дужан да се жени, те да има доста деце, која ће продужити његов живот. „Ужасне су куће, вели Зеид-Авеста, које немају потомства." 10. Веровање о загробиом животу. — Персијани су веровали да се после смрти човекове тело и душа његова раздвајају. Они су мислили да тело припада злим духовима, за то су га одмах износили из куће. Њега нису спаљивалн, да не би оскврнило воду. Они су га износили на какво узвишено место, да га поједу грабљиве птице, или су га сахрањивали у земљу, али пошто га најпре обложе воском, да не би додиром оскврнило земљу. Душа пак, пошто се одвоји од тела, иде на суд једном духу, који мери њена добра и рђава дела. После суђења она мора да пређе преко једног моста ( шинват ), који је изнад пакла и води у рај. Грешна душа не може да пређе преко тог моста, већ пада у пакао п долази у руке злом богу Ариману. Праведна душа, напротив, прелази врло лако преко моста и иде у рај богу Ормузду, те ту живи у блаженству и срећи. 11. Грађевинарство; палате. — С почетка у Персијана немаше никаквог уметништва, али доцније, кад дођоше у додир са образованијим народима, особито после освојења Кирова и Камбизова, они усвојише уметништво подложених народа, Вавилоњана, Асирјана, Мисираца и Грка. Тада се у њих особито разви грађевинарство. Од грађевнна су градили највише палате, јер пм њихова вера забрањиваше да подижу храмове, а гробове су тек доцније почели градити. Персискп су цареви зидали палате, као и аспрски цареви, у својим престоницама, у Пасаргаду, Сузи, Егбатани, а особито у Персепољу. Те палате су биле грађене по обрасцу аснрских палата, саравнпм кровом, са крилатим биковима на уласку, са сликама дворских церемонија и лова на глеђосаним опекама и на плочама од алабастера по зидовима. Али су они при том грађењу по нешто узајмили и од Грка и Мисираца, те су на тај начин усавршпли аспрске

обрасце. Тако, они су употребљавали више мермер него опеке, правили тазанице у салама од бојеног дрвета и градили танке и високе стубове у облику дрвених стабала са две главе биковске наврху. Од Кирове палате у Пасаргаду остало је само неколико стубова, а од палата у Сузи остала је само

гомила развалина. Најзнатнији су остаци у Персепољу, где су остале развалине од палате Дарија I, Ксеркса и Артаксеркса II. Палата ДариЈева била је највиша. Она је била подигнута на Једној уравњеној стени, која се уздизала петнаест метара над равницом. Ка палати се долазило степеницама од белог мермера, које су биле тако широке да се десет коњаника могло упоредо пети. Од ове палате виде се још само стубови, крилати бикови и остаци зидова са сликама лова. 12. Гробови. — Нерсијани за дуго нису правили гробове, јер им вера забрањиваше да сахрањују мртваце у земљу. Али кад дођоше у додир са народима, који поштоваху тела умрлих, они почеше правити неке врло рросте гробнпце у облику четвртастих кула, од којих је најзнатнији гроб Киров у Пасаргаду. Када пак доцније освојише Мисир, они престадоше да праве оваке гробнице, па почеше да граде гробове у стенама, онакве