Просветни гласник

52

СТАРА ИСТОРИЈА

ИСТОЧНИХ НАРОДА

Лакој коњици био је задатак да узнемирује непријатеља својим брзим нападом и одстунањем, а тешка коњица, покривена оклонима као у средњем веку, борила се у густим редовима. И нешадија је била богато одевена и добро наоружана. Њено се одело састојало из капе од уваљане вуне, прстенасте гвоздене кошуље и ципела притегнутих заногу узицама. Њено је оружје било: штит, копље, лук са стрелама и мач о појасу. Такви су бпли војници персиски, али она војска, коју даваху разни подложени народи, била је много лошпја и по спреми н по храбрости. Њу су често тералп бичевима у бој, и по првом судару са иепријатељпма она је бежала и распростирала неред међу осталпм војницима. Целокупна војска била је врло велика по броју. По причању Херодотовом Ксерксова војска износилаје милијун и седам стотина хиљада људи, не рачунајући војску на бродовнма и послугу. Свако одељење војске ишло је засебно, одевено у своје нарол,но одело, По средини је ишао сам цар, на колима или носилпма, окружен најбољом персиском војском, тако званим бесмртницима. Кад се далеко војевало, за војском је ишла множина жепа и великп број кола са свим оним, што је потребно за ужпвање царево и његових великаша. „После победе код Платеје, вели Херодот, Грцп нађоше у персиском околу шаторе од злата и срме, кревете позлаћене и посребрене, кратере, пехаре и друго посуђе за пиће, све од злата; анаколима нађоше велпке сребрне п златне котлове. Они поскидаше са убијених војника њихове огрлнце. њихове гривне и криве сабље, које беху од злата, а не хтеше ни главе обрнути на њихово дивно одело, обојено разним бојама." 5. Живот и обичаји персиски. — Персијани се с почетка одеваху сиромашно и живљаху врло просто, бавећп се сточарством, особпто земљорадњом, коју цењаху иајвише од свију занимања Љубећи истину, они мрзијаху на трговину зато, што мпшљахуда јескопчанаса извесном преваром. Људп се поштоваху међу собом, и кад се сретаху на улици, поздрављаху се и љубљаху. Жене живљаху затворене у својим засебним одајама, одакле смедпјаху излазити само са умотаним лицем; од људи могаху видети само своје мужеве п децу. Љубав према родптељима била је врло развијена, и цареви слушаху и вољаху своје матере више но своје жене. Кад се доцније, услед додира са поквареним становннцпма предње Азије.н сами разнежише и пскварише, они се почеше раскошно одевати н преко сваке мере кптнтн. Онп су нрви почели носити неке доње одеће, чарапе, па и рукавице. Људи уиотребљаваху, као и жене, белило, руменило, помаде, разне мирнсе и сваковрсне наките као: наруквице, огрлице, минђуше и т. д. Место лова, који им је био с иочетка најмилија забава. они се све више одаваху коцкању п проиграваху често све своје пмање, своју децу, па и саме себе, постајући робовпма онога, који их је добио. При свем том опи су себе сматралп као најбољи народ на свету. „Пошто се сматрају као пајсаршенији људи, вели, Херодот, онп мисле да су остали народи у толико савршенији, у колико су ближе њиховој земљп". 6. Вера персиска; Зороастер (Заратустра).

— Персијани и Миђани, као и сва остала нранска племена, обожаваху с почетка природна тела и појаве, особито сунце или Митру , које божанство сматраху као творца света. Али између X и XII века пре Христа ову веру прекроји и измени један мудрац, ио имену Заратуатра, кога ми називамо Зороастер. За овога се мудраца не зна ништа извесно. Прича вели, да је он рођен у Мидији, да је двадесет годпна живео у самоћи, хранећи се само сиром и млеком, и да је тек после тога времена изишао пз пустиње и почео проповедати своју науку, коју је примио од самог бога Ормузда. Он је прво обратио у нову веру бактриског краља и његове поданике, па је одатле даље ширио своју науку по осталим иранскпм народима, док најзад не ногибе од својих противника. Вера, коју је он проповедао, назива се маздвЈизам и налази се изложена у светој књизи персиској, која се зове ЗендАвеста или књига закона. 7. Маздејизам. — Видећи да у свету није све добро, већ да има и зла, Зороастер је мислио, да је један бог створио све оно што је добро, а други бог све оно што је зло. Овај дуализам пли двојство основ је маздејизму или науци Зороастеровој. Добри бог зове се Ормузд (или боље Ахура-Мазда, од куда је реч маздејизам), а зли бог зове се Ариман (или Ангра-Мајнију). Добри бог Ахура-Мазда, „којн све зна," створио је свет пз ипчега помоћу Речп (Слова). Али чим је он створио свет и добре ствари у њему, иојави се зли бог Ангра-Мајнпју, „дух неспокојства," и поче да руши оно, ш'1 о је добри бог створио. Да би срушпо добре творевине Ормуздове, Ариман стаде стварати све супротне, рђаве стварн. Тако, Ормузд је створио светлост, Ариман створи помрчину; Ормузд је створио здравље, Ариман створи болест; Ормузд је створио живот, Ариман створп смрт. Ормузд је створио у опште све оно што је корпсно човеку, као: њиву која га храни, воду која га појп, ватру која га греје, нлодио дрвеће, домаће животиње и т. д.: Ариманје створио све оно штојештетно човеку, као : пустиње, сушу, отровне биљке, птице грабљивпце, змије, комарце и т. д. Од Ормузда долази људпма истина, рад, чистота; од Аримапа лаж, леност, нечистота. Ова два бога у вечитој су борби међу собом и сваки од њих има читаве чете духова, који им као војници помажу. Ормуздови војници су добри анђели (јазатеЈ, који стапују на пстоку у светлости, а Ариманови војници су демони ( деви ), који живе на западу у помрчини. Војна се води без престанка свуда у свету, на небу, на земљи, у човеку. Ормузд и његови добри духови хоће да очувају људе и да их учипе срећнпм, а Ариман и његови демони хоће да их учнне неваљалим и несрећним, и да их сатру. Сваки човек има једног анђела хранитеља ( Фервера), који га чува од злих духова. 8. Богопоштовање; мази. — Богопоштовање се састојало у молитвама, химнама и ложењу свете ватре. Иранци су ложили ову ватру на врху каквог брежуљка и, место жртве, поливалиЈ су|је соком једне биљке ( хома, а$с1ергаз асШа), говорећи при том молитве и певајући химне. Доцније кад дођоше у додир са Туранцима у Мидији, они