Просветни гласник

стара историја источних народа

вајари из Вавилона, мази из Мидије и радницн и занатлије пз свију крајева света. Значај дакле Персијана не састоји се у стварању, већ у усвајању и ширењу образованости. Онн су знатни још и за то, што с њима први нут место Симоваца излазе на историску позорннцу Арпци, помоћу којих се образованост распростире и усавршава, и достиже до највишег ступња са Грцима, правим наследницима источне образованости. 2. Сличност лидске и персиске образованости. — Као што су Миђанп и Перспјанп били сродни по народности, тако је бида слична и њихова образованост, која се у оба народа са свим пзједначи од времена, кад се образова персиска царевина. У почетку је међу њима било разлике, јер Миђани, дошавшн раппје у додир са Асирјанима и Лдђанима, изменише пре сноју првобптну веру и свој живот, и падоше у раскоштво, док Персијани дуже очуваше чист маздејизам и нрост и умерен живот. Али после освојења Кирова Персијани се у свему изједначише са Миђанима, усвојише њихове свештенике или маге, њихово скупоцено одело и лепо оружје, њихов раскошни начин живљења и у опште њихову образованост. В. Државна унрава. — Државна управа остала је у главноме онака, како је Дарије уредио. На челу државе био је цар, који се називао „краљ краљева" пли „велики краљ", јер је у свс.јој држави имао под собом више васалних краљева (као у Јерменској, Понту и пндпској сатрапији). Он је својом државом управљао иреко сатрана, чувајући и поштујући законе и обичаје сваког побеђеног народа. Цару су номагалн у управи још и један велики министар п савет од седам великаша. Власт царева била је неограничена, као и у свпх источних владалаца, и често је прелазила у необуздану тиранију. Из ове нриче Херодотове може се впдети, како је Камбиз тирански поступао са својим дворанима: „Шта мисле о мени Персијаии ? запита он Један пут великаша Прексаспа, чиј син беше његов пехарник. — Господару, п сувише вас хвале, али мисли да ви мало више волите да пијете. Хајде да видимо, повика Камбиз у љутини, да ли Персијани кажу истину. Ако ударим но сред срца твога сина, који је тамо у трему, онда Персијани не знају шта говоре." Он запе свој лук и иусти стрелу на сина Прексаспова. Младић паде, а Камбиз заповеди, да се раснори, те да се види, где је ударила стрела. Стрела беше у средини срца. Цар, пуп радости, рече тада смешећи се оцу младићевом: „Видиш ли да су Персијанп изгубили намет; кажи ми, да ли си кога год видео да погађа тако право у нишан? — Господару, одговори Прексасп, ја мислим да ни сам Бог не би тако право гађао."... Као што су цареви тирански постуиали са дворанима, тако су радили н са осталим својим поданицима. За Ксеркса се прича да је пресекао на пола једног младића, за кога су родитељи молили да не иде на војну, јер су им већ четири сина били отишли. А у Књизи о Јестири (у Св. Писму) прича се, како је персиски цар Асвир (Артаксеркс Мнемон) по жељи свог првог министра Амана био наредио, да се сви Јевреји у његовој царевини побију у један дан, која би заповест била

и извршена, да га нпје умолила за милост његова царпца, Јеврејка Јестира. Али поред свих злочпна, које су по некад чинилп персиски царевп у свом деспотском заносу, опет је персиска државна управа бпла права благодет за азиске иароде. Подложпвши све источне народе под своју власт, Персијани су зауставили њихове међусобпе борбе, те више ннје бпло оног непрекидног пустошења њива, спаљивања градова и села, и убијања становника. Једном речи, доба персиског царовања бпло је доба мира, п само бунтовницп, којп су хтели овај мир да иоремете, били су кажњавани најоштрпјим казнама варварским: сечењем носа, руку и ногу, ушију, језика, дерањем коже и расппњањем па крстове. 4. Персиска војска. — Како је персиска царевина била састављена из разних народа, од којпх је сваки давао један известан број војника, то је и персиска војска била једна многобројна шарена гомила људи, од којих је сваки имао своје народно одело п своје особито оружје. Од свију ових војника нахјрабријп су били Персијани, којн

□ ерсиски војнииц (Фриа са Артаксерксове падате у музеју ЛувруЈ

су се још из малена васнитавали у војничком духу. И коњица и пешадија њихова биле су особито на гласу. Коњица са делила на лаку и тешку коњицу. 7*